Pročitaj mi članak

Ministri i lažne diplome, večna sramota Vlade Ane Brnabić

0

Ugled je u kabinetu premijerke Ane Brnabić vrlo važna stavka za izbor ljudi u zvanične institucije, reklo bi se na osnovu zahteva njenog šefa kabineta Miloša Popovića da se sa spiska novih članova Saveta za borbu protiv korupcije sklone profesor Ognjen Radonjić, Ljubodrag Savić i Vuk Radović. Prema njegovom objašnjenju oni kritikuju vlast i bave se “političkim aktivnostima kroz svoje javne nastupe”, te prema njegovom mišljenju zbog toga nisu ugledni. Kad je reč o izboru ministara u Vladi Srbije parametri po kojima se određuje da li je neko ugledan očigledno su nešto drugačiji. Tako ni premijerki, ni njenom šefu kabineta, recimo, ne smeta što za stolom u Nemanjinoj 11 sede najmanje dva ministra sa spornim diploma, a spisak funkcionera kojima se ”prišiva” etiketa falsifikatora sve je duži.

Шта ће министру диплома?

Синиша Мали најпре је тврдио да је то безочна лаж, а затим на свом Инстаграм профилу објавио све дипломе и признања које је стекао током високошколског образовања у Србији и иностранству. Из тог периода остаће упамћене и речи “да му знање нико не може одузети“.

Мимо свих очекивања, докторат Синише Малог је пао, јер је на 51. страници дословно преузимао туђе текстове, без навођења извора, што је Универзитет оценио као неакадемско понашање и прогласио га неважећим. У одбрану Малог стала је управо премијерка, а затим и председник Александар Вучић који је шокирао јавност изјавом да министар не мора да има докторску диплому, те да не мора да има ни диплому факултета.

Није се на овоме завршило. Управни суд у Београду поништио је недавно решење Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду којом је министру финансија Синиши Малом поништена диплома доктора наука. Предмет је враћен надлежном органу на поновно одлучивање. У образложењу ове пресуде се, између осталог, истиче да решење Одбора којим је оспорен докторат није донесен у складу актима Универзитета. Епилог чекамо.

Стефановић и факултет који је “испарио”

Некако подударно са овом настала је и афера око дипломе министра унутрашњих послова Небојше Стефановића.

Чланови Савеза за Србију оптужили су, наиме, министра Стефановића за кривично дело фалсификовања, јер је на београдском факултету Мегатренд нострификовао диплому коју је стекао у Великој Британији у школи која не постоји.

Министарство просвете је одбило њихов захтев да се испита Стефановићева диплома и таман кад је изгледало да је случај забашурен, ногу министру, иако ненамерно, поставио је власник Мегатренд универзитета Мића Јовановић. У покушају да скине љагу са имена свог универзитета, Јовановић је агенцији Тањуг показао студентски досије Небојше Стефановића. Укратко препричано, према наводима Јовановића Стефановић је слушао предавања и полагао испите у Сава центру, а затим је утврђено да Мегатрендов наводни огранак у Лондону, који је нострификовао Стефановићеву диплому никада није постојао. Новинари Н1 телевизије утврдили су да на пријављеној адреси у Лондону нема доказа да је фирма Мегатренд из Велике Британије икада имала просторије, предавања, професоре, студенте… Да ствар буде гора, инострани професори чија су се имена налазила на списку предавача, почели су да демантују било какву везу са овим универзитетом.

Упркос свему овоме, углед Стефановића, а ни Малог, никада нису долазили под знак питања.

Све доктор до доктора…

Ту није крај.

Дуго се говорило и о дипломи и докторату новог члана СНС Александра Шапића.

Велики део Шапићеве дисертације јесте превод са енглеског делова књиге Давид Јоббер и Геоффреy Ланцастер, Селлинг анд Салес Манагемент. Сама књига доступна је у деловима на Интернету. Диплому основних студија стекао је на приватном факултету Унион.

Подсетимо и да је ЦИНС још 2016. године писао како у докторату Јоргованке Табаковић постоји значајан број преписаних пасуса без правилног навођења извора. Аутори нису цитирани, а углавном нису навођени ни у списку коришћене литературе.

Демократа Балша Божовић разоткрио је и малверзацију око доктората посланика СНС Александра Мартиновића. Он је у периоду од 2005. до 2009. године шест пута објавио један исти научни рад, само под другачијим насловом и тако стекао право да докторира.

Комисија Правног факултета у Новом Саду, међутим, практично је опростила ову крађу Мартиновићу, јер је то урадио годину дана након што је усвојен Кодекс о академској честитости.

Толико о угледу и честитости.