Прочитај ми чланак
Већ дуго код нас влада нови реализам. Није реч о неком уметничком правцу, већ о вођењу државне политике по којој је реално само оно што одговара и што је прихватљиво Шиптарима и њиховим покровитељима и заштитницима са Запада, а то је независно Косово. Искључиво у ту сврху је служио технички дијалог Борка Стефановића и Едите Тахири јуче, а Ивице Дачића и Хашима Тачија данас.
Преговори, и једни и други, имају континуитет и извођени су на основу Платформе претходног режима, која је за Србе била и до сада остала државна тајна, а за Приштину, Брисел и Вашингтон само празан лист хартије на којем су исписивали шта им је воља. Остварљива је била само независна шиптарска држава, а све остало је било означено као списак нереалних лепих српских жеља. Већ се могло чути како Србија декларативно никада неће признати Косово, али ће му се дати столица у Уједињеним нацијама.
Недићевска политика под окупацијом имала је доследне настављаче под привидном слободом, али је то и Приштини и Бриселу било мало, па су почели да трагају за неком имитацијом, неким лажним српским Де Голом који би им, са репутацијом националисте, предао Косово, баш као да је оно, попут некадашње француске колоније Алжира, на неком другом континенту. Обилата помоћ владиних, невладиних, аналитичарских и медијских кругова није изостала, па се тако сваки потез нових власти излагао критици којом је све објашњавано као алиби за нешто друго што ће се тек догодити и што се заиста спрема, a што су они, захваљујући својој промућурности, прозрели.
Нова власт је изненадила Србију. Наравно, под новом влашћу разумем Тому Николића и Александра Вучића. Најпре је Вучић жестоко ударио, колико је могао, по криминалу и корупцији. А да је корупција од 2008. године под еврофанатицима зајахала све што макар и један динар доноси, то је јасно као бели дан. Само у јавним набавкама је по извештају државног ревизора проневерено око пола милијарде евра. У име ЕУ пута без алтернативе безочно је фалсификовано да је јавни дуг на дан 31.12 2011. за читавих шест одсто премашио дозвољену границу од 45 одсто, одређену Законом о државном буџету. Сигурно је да до јула ове године претходна влада није мировала. Ту је и стотину других безочних фалсификата.
Има ли веће симболике од вести да је ухапшен бивши градоначелник Прокупља и директор фирме „Проевробизнис“? Једноставно, људи су били уверени да ако окаче таблу „Проевробизнис“ могу да краду колико закуче.
Затим је Тома обелоданио Платформу за Косово. Њу су листом подржали Срби са Косова, и северног и јужног, и са ове и оне стране Ибра. И ДСС са неколико важних и прихваћених допуна. Старо правило важи: реци ми ко су непријатељи твоји, па ћу све знати о теби. Драган Ђилас је у име жутог картела који неки још зову ДС саопштио да је циљ Платформе прекид евроинтеграција. Може нестати Србије, али не смеју се прекинути евроинтеграције. Чеда Јовановић је апсолутно одбацио Платформу и исто толико снажно подржао Ахтисаријев план. Шта мисле Шиптари и њихови западни ментори о Платформи, не би требало трошити ни реч.
Дакле, еврофанатици су на звук пиштаљке заратили против Платформе. Охрабрен јечањем европских труба и Дачић је подигао глас и одбрусио да Платформа није Свето писмо и још много тога. Чак се и један мали чиновник, као глосноговорник и званичник владе, усудио да јавно каже како у Платформи председника државе има и добрих места!
О Платформи и јавним и парламентраним прикљученијима можете се подробно и прецизно упознати читајући текст Николе Врзића „Тренутак истине“ у овом броју „Печата“.
Али сав овај лавеж противника Платформе не значи ништа или значи безначајно мало, ако еврофанатици не успеју да забију колац раздора између Томе и Вучића. Тома са Платформом за Косово и Вучић са борбом против криминала заједно би могли да почисте све што је од 2008. године засејано и нађубрено у Србији под називом „ЕУ нема алтернативу“.
Готово сам уверен да су и Тома и Вучић потпуно свесни своје историјске одговорности. Они су у овом тренутку пожељна и добитна комбинација за опстанак Србије. Јефтини аналитичари који су служинчад свих режима покушавају да се додворе европском центру моћи са својом плиткоумном гимнастиком о очигледном раздору између Томе и Вучића. Знају и Тома и Вучић да су победили заједно и да само заједно могу да ураде нешто за добробит земље. Исто тако морали би још боље да знају да немају већег и бољег пријатеља него што су један другоме, и да не може Томи бити странац бољи пријатељ од Вучића и обрнуто.
Зато ће после првог Вучићевог изненађења које је донела борба против корупције, и другог Томиног изненађења које је донела Платформа, за еврофанатике стићи и треће изненађење. Тома и Вучић остају заједно. При том, свако ће радити свој део посла. Тома ће се бавити Косовом, а Вучић борбом против криминала. А подстакнути тиме мораће и други да ураде нешто ваљано. Довољно да се Србија усправи и да престане да пузи.
Ако влада неће да следи Тому и Вучића, њих двојица би одмах требало да распишу изборе. На изборима ће се Дачић хвалити договорима са Тачијем и будућом изгледном сарадњом са Харадинајем, а Ђилас да је згрнуо још које милионче. Дотле Тома и Вучић имају свој скроман капитал у виду борбе против корупције и Платформе за Косово.
(Печат)
