Pročitaj mi članakPoslednji sukobi Beograda i Zagreba vode nas u prošlost. Česti izbori i ponovna usmjerenost prema prošlosti umjesto prema budućnosti, te prema susjedima, drugim narodima i državama, glavni su razlozi što se to događa. Kad će se prestati događati? Kratkoročno možda nakon izbora u Hrvatskoj, dugoročno kad Hrvati i Srbi shvate da kao što nisu imali koristi od uzajamnih ratova, tako ne mogu imati koristi ni u obnavljanju i održavanju poratnih tenzija, ocenjuje za Nedeljnik Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog vijeća u Hrvatskoj.
Последњи сукоби Београда и Загреба воде нас у прошлост. Чести избори и поновна усмјереност према прошлости умјесто према будућности, те према сусједима, другим народима и државама, главни су разлози што се то догађа. Кад ће се престати догађати? Краткорочно можда након избора у Хрватској, дугорочно кад Хрвати и Срби схвате да као што нису имали користи од узајамних ратова, тако не могу имати користи ни у обнављању и одржавању поратних тензија, оцењује за Недељник Милорад Пуповац, председник Српског националног вијећа у Хрватској.
Куда нас воде ови последњи сукоби Загреба и Београда? Какве последице очекујете од овог дипломатског рата? И када можемо да очекујемо његов престанак?
Воде нас у прошлост. У обнову ратне реторике поводом ратова из 20. стољећа. То траје од 2011. године, а посљедње три-четири године се интензивира. Чести избори и поновна усмјереност према прошлости умјесто према будућности, те према сусједима, другим народима и државама, главни су разлози што се то догађа. Кад ће се престати догађати? Краткорочно можда након избора у Хрватској, дугорочно кад Хрвати и Срби схвате да као што нису имали користи од узајамних ратова, тако не могу имати користи ни у обнављању и одржавању поратних тензија.
Колико ће требати времена за то дугорочно и тко ће га извести – не знам. Знам само да је одржавање оваквог стања на дужу стазу веома штетно по оба народа и њихове државе. Алармантно опасно, јер они који воде ратове за прошлост, као што се тренутно води између Хрвата и Срба, тешко могу имати будућност.
Колико сте променили став о Зорану Милановићу након што је у јавност доспео транскрипт његовог тајног разговора с бранитељима у којем је изнео низ тешких речи о Србији? Шта вам је било горе чути – то што је Милановић вређао Србе називајући их „шаком јада“ или што се правдао бранитељима да му је деда био усташа? Да ли вас је изневерио, с обзиром на ваше нескривене симпатије према Милановићу, и да ли бисте нам открили бар део онога што сте један другом рекли након тог испада?
Милановић је човјек којег његове ријечи неријетко долазе главе. И то је његова борба са самим собом. У којој повремено губи, као што је сад изгубио. То да је он критизирао владу у Београду или политику у Србији, не би било ништа ново и ништа што се већ није чуло од разних. Његов проблем је што он ту критику не обликује с лијеве већ с десне позиције, и у језичном изразу и у садржају. Највећи проблем што вријеђа и Србију и српски народ, као и хрватски народ и друге јужнославенске народе с којима су Срби више од 150 година трагали за својом слободом и градили је добар дио тог времена у узајамности.
А што се тиче његова откривања досад неоткривеног „дједа усташе“, од тога ми се чини горим откривање Пленковићеве мајке „војне лекарке“. Што се тиче нашег односа према СДП-у, могу само поновити оно што сам већ негдје рекао: један члан не чини странку, па макар био и њезин предсједник. А о размијењеним порукама не желим говорити. Биле су између мене и њега, а не између Срба и Хрвата, па нека тако и остане.
А како сте се осећали када се један од бранитеља на хрватској прослави „Олује“ пред председницом Колиндом Грабар Китаровић извинио што 1995. године нису завршили посао?
Моја брига је како се осјећају Срби у Хрватској, а они се након тог говора и тог изреченог, као и након марширања ИX бојне ХОС-а централном улицом книнском уз ознаке и повике „За дом спремни“, нису могли осјећати друкчије до да им се упућује пријетња и да је требало да буду очишћени из Хрватске као и већина њихових сународњака. Посебно је забрињавајуће било то како се притом понашала публика и како су се понашали присутни представници власти. Дуго им је требало да се огласе, а и питање је кад би се огласили да их на то није потакла једна важна земља.
Коме Срби у Хрватској данас више верују – ХДЗ-у или СДП-у? Пленковићу или Милановићу? И с ким би након избора пре у нову владу?
Повјерење Срба у ХДЗ је тешко нарушено након раздобља Карамаркове политике и Пленковићу ће требати времена да га обнови. И док га Пленковић обнавља, Милановић га нарушава. Што се постизборне сурадње тиче, о том кад будемо имали резултате избора. Засад знамо да су нам најближи остали заступници мањина с којима ћемо формирати заједнички савез, односно клуб за разговоре и преговоре о постизборној сурадњи.
Такођер, знамо да ћемо учинити све да ни Срби ни Хрватска не дођу у ситуацију да изгубе још коју годину у нестабилној влади, ратној реторици и политици вербалног грађанског рата. Желимо мирну и нормалну Хрватску, окренуту себи, својем мјесту у ЕУ и сурадњи са сусједима, прије свега са Србијом.
Спекулисало се да бисте могли бити посредник у преговорима хрватских бранитеља и Александра Вучића, што сте негирали. Али да ли бисте могли да будете посредник у дијалогу будућег хрватског премијера и Вучића који би водио нормализацији односа Србије и Хрватске? И да ли је такав дијалог уопште могућ? Или је након свега што се чуло на релацији Београд-Загреб прекасно?
То радим четврт стољећа, па ћу наставити радити и даље. Политика повјерења и сурадње је озбиљно нарушена и треба се обновити и стабилизирати. У мјери у којој то будем могао након избора помагат ћу изградњи најбољих односа не само између будућег хрватског премијера и премијера Србије, већ и односа између хрватског и српског народа, јер без тога ће им животи бити туђи, а јад њихов – заједнички.
