Pročitaj mi članak
Немамо ниједан отворен проблем са Србијом од доласка нове власти.
Сарадња је добра као што је била и са Коштуницом, Цветковићем и Тадићем, истиче Милорад Додик, председник Републике Српске. Он додаје да су Николић, Дачић и Вучић „одговорни људи који играју политичку утакмицу и предизборна времена доживљавају на један начин, а озбиљне државне послове схватају као обавезу да испуне очекивања народа са обе стране Дрине“.
Треба разумети, наставио је Додик, да је то готово нова структура власти у Србији, да им је требало време да овладају пословима, функцијама и обавезама које су добили.
Шта Србија може да постигне новим разговорима о Космету?
– Ми смо у суштини прихватили да пратимо Србију и политику Београда према Косову и ми ћемо тако наставити. Мислим да је за Србију опасно задржавати се деценијама на питању Косова.
Мислите ли да је оно практично отето од Србије?
– Наравно да је неприхватљив начин на који се одвајање одвијало. Странци покушавају да ућуте јавност и желе да се све заборави. Они су се одвојили, а држава Србија није могла да брани свој суверенитет. То је међународно насиље над међународним правом и насиље над Србијом. Нема земље која свој територијални интегритет не би бранила и силом. Србији је било онемогућено да брани територијални интегритет силом. Дакле, та сецесија је унилатерална а странци су покушали, поготово Американци, да о томе говоре као да се није ништа посебно догодило и да не може да послужи као преседан за било кога. Наше колективно памћење треба увек освежити објашњењима која су се чула у време сецесије.
Странци су нас уверавали да је нормално да се Косово одвоји од Србије, јер је међуетнички живот неподношљив и да нема коегзистенције између Срба и Албанаца. То су истицали као разлог зашто Албанци могу да прогласе независност. Сада, када чујете те исте странце и њихове представнике, они ће рећи да је кључ за Косово мултиетнички живот у којем морају да прихвате Србе. Разлика је у следећем – у првој варијанти мањина су били Албанци, а сада су мањина Срби. Према томе, огроман некоректан утицај међународних политика око тога је очит, где је Србија буквално понижена.
Имате ли утисак да међународна заједница сада хоће да насилно отме и север КиМ?
– Да је у моменту када се доносила одлука о Косову неко рекао идемо у независност Косова, али север остаје у Србији, јер разумемо да су тамо већина Срби, данас би Србија већ признала такво Косово. Међутим, овде се тражи додатно понижење Србије. И у том погледу верујем да ће одговорна национална и државна политика Србије допринети да се обезбеди историјска сатисфакција за ту врсту приче и да Србија престане да се бави Косовом. Да се не зароби као што смо се заробили косовским митом 600 година, сада треба да се заробимо статусом којим треба да се бавимо 100 година. То је дефинитивно непродуктивно за Србију. Суверентитет над Косовом је изгубљен. Тог суверенитета нема.
Шта онда Србија може да уради у таквој ситуацији?
– У овом тренутку одговорна политика би уважавала реалну ситуацију и покушала одговорити – шта су историјски интереси српског народа везано за Косово. С друге стране, ако Албанци кажу – враћамо се у политички систем, Србија не може да одбије признавање конститутивности овог народа у Србији. Конститутивност тражи укључивање у изборни систем који би вероватно завршио тиме да најважније функције обављају различити припадници конститутивних народа. То значи да би Србија у једном тренутку имала или председника Републике или председника Владе Албанца.
Да ли је Србија спремна да то прихвати? Мислим да коначно треба да се у Србији објасни све. Дакле, нисам за признавање Косова, против тога сам. Мора да постоји огромна сатисфакција српском народу за Косово. У том тренутку био бих спреман, када би та сатисфакција постојала, да кажем свој став. Али те сатисфакције нема. Онда се покушава политиком Европске уније, на коју наседају највише политичари у Србији, да се корак по корак доведе до статуса независности Косова, а да се Србија додатно понизи.
Да ли споразумом са Лагумџијом рушите или спасавате БиХ?
– Невероватна је ситуација где се годинама тражи нека врста разговора и договора, а онда када то постигнете, сви скоче, поготово у Федерацији, али и значајан део међународне заједнице. Могу да разумем чак странце, јер њима одговара нестабилна ситуација у Босни и ако пошаљете свету поруку да се овде договара, логично је питање шта ће онда они овде са својим високим платама. У фокусу договора са Лагумџијом су били наши захтеви везано за економску ситуацију. Ако БиХ не показује способност да одбрани своју економију, зашто ће нам таква држава. Ако западне земље могу да бране своје економије, зашто ми не можемо?
Прете ми, али немам право на страх
Да ли вам прете?
– Да, претили су и мени и мојој породици. Говорили да ћемо се и ја и моја породица суочити са проблемима ако се не понашам како они очекују. Оно што радим, не радим против Бошњака. Знам многе Бошњаке као добре људе. Ја сам политичар и морам да заступам ставове групе људи која ме бирала. Ја немам право на страх. Имам озбиљна упозорења за своју безбедност.
Годе оцене патријарха
Како доживљавате оцену патријарха Иринеја који је рекао да Србија треба да се у много чему угледа на Српску?
– Сматрамо да је Српска православна црква једна од најснажнијих елемената српског националног идентитета и оцене које долазе са тог нивоа, поготово такве какве су речене, у најмању руку годе. Оне и обавезују да се настави са једном реалном, осмишљеном националном политиком која може да преживи окружење и кореспондира времену у коме данас живимо.
(Блиц)
