Црногорски премијер Мило Ђукановић отворио је данас реконструисани Његошев маузолеј на Ловћену поруком да је европски пут Црне Горе, Његошев.
Ђукановић је на централној прослави јубилеја 200 година од рођења великог песника, филозофа и државника казао да верује да би Његош „био поносан на своју данашњу Црну Гору, земљу на европском курсу, која поштује своје великане, своју славну прошлост, и своје традиционалне пријатеље“.
Указао је и да до данашњег времена траје „неразумевање и злонамерно тумачење“ Његоша и навео да би „неки митомани, проповедници мржње, хтели у Његошу да нађу духовног оца и предводника“.
„Његош није био песник геноцида, нити инспиратор злочина. Он није позивао у борбу против било којег народа, већ у борбу за слободу. А борба за слободу нације 19. века не може бити исто што и насиље над недужним људима у веку иза нас“, казао је Ђукановић.
По његовим речима, Црногорци су показали да су најбоље разумели Његоша, опредељујући се за хармонични суживот са Муслиманима у Црној Гори након Берлинског конгреса.
„Нељуди и злочинци, који су убијали невине људе, и ширили међунационалну и међуверску мржњу, у крвавом распаду југословенског друштва, нису и не могу бити следбеници Његошеви“, поручио је црногорски премијер.
Реконструкција је трајала скоро читаве ове године и коштала је 1,1 милион евра.
Обновљени су Његошев споменик, објекат маузолеја, приступне стазе и степениште, као и видиковац испред Маузолеја.
Његошев маузолеј отворен је у јулу 1974. године, пошто је са врха Ловћена уклоњена капела коју је 1925. године на том месту обновио краљ Александар Први Карађорђевић, јер су првобитну у Првом светском рату срушили аустроугарски окупатори.
Прву капелу на Ловћену, у славу свог стрица и претходника Петра Првог Петровића, подигао је сам Његош, са жељом да он буде сахрањен у њој.
Његош је, међутим, првобитно сахрањен у Цетињском манастиру, а његове кости су на врх Ловћена изнесене 1854. године, где су почивале до 1916.
Тада је аустроугарска војска оштетила капелицу на Ловћену, а Његошеве кости су пренесене на Цетиње, да би касније биле поново сахрањене на врху свете црногорске планине.
(Бета)