Актуелно Вести дана ПОЛИТИКА СРБИЈА

Прочитај ми чланак

Милану Радоичићу на Дедињу прве комшије Звонко Веселиновић и Никола Петровић

14:20 02.11.2023.

Уговор којим је Милан Радоичић поклонио 40 одсто свог удела у фирми Инкоп пословним партнерима Звонку и Жарку Веселиновићу, открива и да се Радоичићево пребивалиште налази на ексклузивној локацији на Дедињу, у згради у којој је као власник петособног стана уписана фирма "Рад 028" из Звечана, која се налази на америчкој листисанкција због сумњи да је повезана са Радоичићем. БИРН открива и да у непосредном комшилуку Радоичићевог пребивалишта у истој улици, на истом броју, још једну, шестособну непокретност, има Никола Петровић, најпознатији као кум Александра Вучића.

На земљишту омеђеном улицама Генерала Павла Јуришића Штурма, Рајка Митића, Голешке и Генерала Саве Грујића на београдском Дедињу, смештен је већи број вила и других луксузних објеката позамашних површина, са свим оним што уз њих најчешће иде – базени, зелени вртови, високе ограде које их скривају од погледа пролазника, надзорне камере, обезбеђење… Неке од њих припадају личностима добро познатим широј јавности или фирмама повезаним са њима, пише БИРН.

Једна од непокретности у Улици Рајка Митића у власништву је фирме “Рад 028” из Звечана, на северу Косова. Баш у истој улици, на истом броју на ком је и поменута непокретност, налази се и пребивалиште Милана Радоичића, неформалног шефа севера Косова, који је на себе преузео одговорност за оружани сукоб у селу Бањска 24. септембра ове године.

Наиме, у Уговору о преносу удела који је БИРН прибавио из Агенције за привредне регистре (АПР), потписаном 2. октобра ове године, осам дана након догађаја у Бањској, из ког се види да је Милан Радоичић поклонио својих 40 одсто удела у фирми Инкоп Звонку и Жарку Веселиновићу, испод Радоичићевог потписа, поред других личних података, наведена је и адреса његовог пребивалишта.

На тој адреси налази се зграда површине од 1.161 квадратног метра, која има три стана и девет гаража. Власник једног од станова, по структури петособног, површине 245 квадрата, јесте већ поменута фирма „Рад 028“ са седиштем у Звечану. У истој згради на Дедињу, фирма „Рад 028“ из Звечана поседује и три гараже од по 16 квадрата.

Фирма „Рад 028“ током последњих година често је била у фокусу невладиних медија који су спекулисали да је Радуле Стевић, који је у АПР-у уписан као њен оснивач, само фиктивни власник, а да иза предузећа заправо стоје Милан Радоичић и Звонко Веселиновић.

И фирма „Рад 028“, као и Радуле Стевић, затим Милан Радоичић, Звонко Веселиновић и његов брат Жарко налазе се на листи санкција америчког Министарства финансија од 8. децембра 2021. године.

У саопштењу америчког министарства наведено је да је Звонко Веселиновић вођа групе за организовани криминал и да је реч о једној од најозлоглашенијих корумпираних личности на Косову. Наведено је и да је Веселиновићева група, у којој су и његов брат Жарко, Милан Радоичић и још неколико особа, укључена у шему подмићивања великих размера са косовским и српским безбедносним званичницима, који омогућавају групи илегалну трговину робом, новцем, наркотицима и оружјем између Косова и Србије. Америчко министарство је тада подсетило и да су поједини припадници ове групе осумњичени за умешаност у убиство Оливера Ивановића.

Радуле Стевић је означен као лице повезано с Веселиновићевом и Радоичићевом групом чији су чланови учествовали у корупцији, укључујући проневеру државне имовине, експропријацију приватне имовине ради личне користи, корупцију везану за владине уговоре или коришћење природних ресурса, и подмићивање.

Осим фирме „Рад 028“ која је регистрована у српском АПР-у за делатност осталих завршних радова, на америчкој листи нашла су се и два Стевићева предузећа регистрована у косовској агенцији – „Радуле Стевић БИ ПТП Рад“ и „Рад“ д.о.о, обе регистроване за изградњу стамбених објеката.

„То су стварно сулуде приче“, казао је крајем те 2021. године Радуле Стевић за КоССев, коментаришући одлуку министарства финансија САД које га је ставило на листу лица под америчким санкцијама и повезало га са „организованом криминалном групом Звонка Веселиновића“.

„Рад 028“ годинама добија уносне послове на тендерима за пројекте који се финансирају из буџета Србије, али и из буџета Косова. Само од почетка ове године, према подацима са портала Јавних набавки, закључно са 26. октобром, та фирма склопила је уговоре за послове вредне око 15,1 милион евра, који се финансирају из буџета Републике Србије.

Милана Радоичића хтели смо да питамо да ли је тачно да има пребивалиште у стану који се води на фирму “Рад 028” из Звечана и ако јесте, какве су његове везе са тим предузећем, али са њим нисмо успели да остваримо контакт преко телефона познатих редакцији.

Зато су се новинари БИРН-а обратили и власнику тог предузећа, Радулу Стевићу, али он је одбио да разговара, рекавши да нема времена, јер је на слави. На питање новинара БИРН-а да ли могу да разговарају касније, прекинуо је везу.

Удомљавање на Дедињу

У изградњу објекта у ком се налази петособан стан од 245 квадрата и три гараже у власништву предузећа „Рад 028“ из Звечана на дедињској адреси на којој је пријављено пребивалиште Милана Радоичића, инвестирала је фирма Адоц Реал Естате из Београда, која је сазидала још два објекта на две суседне парцеле.

У једном од њих, који је по структури идентичан згради у којој је пријављен Радоичић, власник једног од укупно три стана је Никола Петровић, кум српског председника, некадашњи директор јавног предузећа Електромрежа Србије, познат по свом богатству и по уносним пословима које су развиле његове бројне фирме.

Последњи догађај који је јавност подсетио на председниковог интригантног кума збио се у марту ове године када је, такође на Дедињу, недалеко од улице у којој има још једну непокретност – вилу од око 1.300 квадрата, изазвао судар под, како се сумња, дејством алкохола и кокаина. У удесу су повређене две особе. Како су пренели медији, Петровић је возећи свој „мерцедес мекларен“, чији модели могу достићи цену од неколико стотина хиљада евра, ударио у ограду, оборио три стуба и ударио „опел корсу“ у ком су биле две поменуте особе.

У згради, у непосредном комшилуку Радоичићевог пребивалишта, Петровић има, како пише у катастру, шестособни стан површине 261 квадратни метар и три гараже од по 16 квадрата.

С предње стране објекту није могуће прићи, јер је наслоњен на парцелу на којој се налази вила Адхама Або Мадалале, блиског сарадника Мохамеда Дахлана који је посредовао у мутним пословима Србије и Емирата. Та вила зидана без грађевинске дозволе, а озакоњена је без јасног правног основа, о чему је БИРН већ писао.

Из Улице Рајка Митића, на потезу где саобраћајница раздваја Гемаксове тениске терене и поменуте објекте у којима су Петровићев шестособан стан и петособан стан фирме “Рад 028”, поглед на њих заштићен је живом оградом.

Знаменити комшилук дедињског кутка надомак Бањичке шуме

С друге стране Гемаксових тениских терена, одмах прекопута паркинга тог објекта, почињу високе зидине, које се пружају дуж Улице генерала Павла Јуришића Штурма које су опасале већи број објеката у власништву моћних бизнисмена, контроверзних личности, али и оних за које се сумња да су повезане са криминалом.

На том делу земљишта, које се налази на свега пар стотина метара од објеката у којима станове имају Никола Петровић и “Рад 028”, иза описаних високих зидина и високих капија под видео надзором, сместиле су се четири виле. Једна од њих, како је БИРН писао још 2018. године, припада фирми Инкоп, која након што је из ње 2. октобра ове године без накнаде иступио Милан Радоичић, сада припада његовом блиском пријатељу и пословном партнеру Звонку Веселиновићу и његовом брату Жарку.

На истој парцели на којој се налази Инкопова вила, према сателитским снимцима објављеним на сајту ГеоСрбија, изграђена су још два објекта која нису унета у катастар – један мањи од поменуте укњижене виле и базен. У Регистру АПР-а – Централној евиденцији грађевинских дозвола (ЦЕОП), објављен је само захтев за почетак радова на изградњи помоћног објекта из 2016. године, који је одбачен. Међу утврђеним недостацима у решењу о одбачају, између осталог, наводи се да је потребно доставити Информацију о локацији за изградњу помоћног објекта коју издаје Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове, и урадити идејни пројекат у складу са Информацијом о локацији. Према сателитским снимцима ГеоСрбија, мањи објекат почео је да се зида након поменутог одбачаја пријаве радова, почетком 2017, док је градња базена почела после фебруара 2019. године.

У вези са неукњиженим објектима, питања смо послали предузећу Инкоп, али до објављивања текста, одговори нису стигли.

Да није само случајност то што поменута тројка – Петровић, Веселиновић, Радоичић – пребива или има некретнине у непосредном комшилуку, подсећа нас фотографија коју је БИРН објавио 2018. године.

Београд на води must-have српског џет-сета

Дедиње је Дедиње. Ипак, која десетина квадрата у Београду на води данас је незаобилазни статусни симбол српског цреме де ла цреме, па се и „Рад 028“ из Звечана сместио у једну од кула у Херцеговачкој улици – гаража од 12 квадрата, стан скроман, 54 квадратна метра. Налази се на седмом спрату зграде смештене недалеко од места на ком су маскирани нападачи починили низ кривичних дела, наоружани бејзбол палицама уз помоћ багера и врха полиције.

Тако је бар рекао полицајац Горан Стаменковић, дежурни шеф смене београдске полиције у ноћи рушења у Савамали, који је једини до сада одговарао за незаконито демолирање те четврти. Он, међутим, није тада хтео да потврди наводе Вељка Беливука који је прошле године пред судским већем рекао да су он, затим тадашњи шеф тог криминалног клана Александар Станковић звани Сале Мутави и Звонко Веселиновић, Радоичићев блиски пријатељ, “послали момке да руше у Савамали”.

Инкоп, повезана друштва и прикривена имовина

И док Милана Радоичића саслушавају због оружаног сукоба у Бањској, а Звонко Веселиновић успешно одговара на полиграфско питање о томе да ли је платио милион евра за ликвидацију полицијских инспектора који су открили Јовањицу – Слободана Миленковића и Душана Митића, повезане фирме Инкопа из Ћуприје – Нови Пазар-пут и Бетоњерка из Алексинца нижу милионске тендере, а Доллy Белл, према подацима из ЦЕОП-а, убрзано проширује Хотел Греy у Националном парку Копаоник за додатних 8.000 квадрата.

Снимци здања са палмама на Газиводама и изводи из катастра сведоче о томе да је „патриотизам“ итекако профитабилан.

О Радоичићевој имовини ништа нисмо сазнали од српских власти, осим онога што смо чули од председника – да је „улагао у своју кућу на Косову и Метохији“. Штуре су и информације из Приштине, а не нуди их ни косовски катастар.

Ни у српском катастру на име Милана Радоичића нема уписаних непокретности. Нема ни на Звонка Веселиновића, али зато предузеће Инкоп, осим на Дедињу, има непокретности и на Вождовцу у улици Јове Илића. Стан од 104 квадрата и две гараже од по 12 квадратних метара. На стану је, како пише у катастру, уписана хипотека на име пореског дуговања Инкопа у износу од 46.856.488 динара. Решење о пореском дуговању је из 2016. године, када је и уписана хипотека, а крајњи рок за исплату био је 15.06.2021. године. Иако је рок прошао, хипотека није избрисана, а других забележби у катастру нема, па није познато шта се са овим дугом догодило – да ли је отплаћен, али хипотека није избрисана или је Инкопу можда продужен рок за враћање пореског дуга. Иста хипотека уписана је и на обе гараже.

Инкоп у Рашки има осам пословних објеката, од којих је већина изграђена без дозволе за градњу. Један објекат има око 1.500 квадрата, други око 1.000, трећи нешто више од 800 квадратних метара, док су остали мањи.

Жарко Веселиновић заједно са супругом поседује стан од 103 квадрата у Учитељском насељу у Београду, а у истој згради поседују и гаражу. О начину на који су браћа Веселиновић дошла до зграде у којој данас Жарко има стан, БИРН је писао још 2019. године.

Млађи Веселиновић поседује и 17 парцела на Голији, на којој су браћа 2017. године инспекторима који су дошли због дивље градње, на пут поставили балване. Колико су Веселиновићи моћни, види се и из податка да је за нелегално изграђену кућу од скоро 700 квадрата, због које је против Жарка Веселиновића вођен и кривични поступак, те наложено рушење објекта, након свега издата грађевинска дозвола за већ сазидан објекат.

Зашто је Милан Радоичић изашао из Инкопа

У члану 3 Уговора о преносу удела којим је Милан Радоичић својих 40 одсто удела у фирми Инкоп пренео на Звонка и Жарка Веселиновића, наводи се да је то учинио без накнаде. На тај начин Радоичић је остао не само без власништва у Инкопу, већ и без власништва над четири повезана предузећа, остао је без уносних послова, без имовине која се на те повезане фирме води.

Шта би могао бити прави разлог за излазак из компаније која заједно са повезаним предузећима остварује велики профит и то без икакве накнаде? Да ли то значи да је да је његов одлазак само фиктиван, да би фирме заштитио од могуће пленидбе имовине у неком евентуалном судском поступку или ће Звонко Веселиновић заиста наставити да ради сам?

Адвокат Иван Нинић за БИРН каже да би евентуална пленидба имовине могла бити разлог, али не једини. Он подсећа да су у случају Инкопа индикативне две ствари које упућују на закључак да овде нема закона тржишта, па самим тим ни економске логике. Прво је то што је, како напомиње, промена власничке структуре спроводена три дана након што је Радоичић преузео одговорност за догађаје у Бањској, а друго, реч је о преносу удела без новчане накнаде. Оцењује да је у време закључења уговора са браћом Веселиновић о поклону удела, Радоичић очито био свестан могућих кривично-правних импликација и свега што на међународном плану прати случај „Бањска“.

“Овакав догађај, имајући у виду количину и вредности оружја које је заплењено, не би смео да прође без озбиљне финансијске истраге. То управо подразумева могућност да суд својом одлуком привремено блокира располагање комплетне Радоичићеве покретне и непокретне имовине. Све док траје финансијска истрага биле би ограничене статусне промене и располагање уделима у Инкопу и повезаним фирмама. Истрага би, бар формално, могла да угрози и учешће на будућим тендерима, које расписује држава, а које добија хоботница фирми повезаних са фирмом Инкоп.”

Нинић оцењује да је евидентно да су Радоичић и његови политички саветници правовремено водили рачуна како најефикасније да се сачува капитал од више десетина милиона евра, у ситуацији када ЕУ и САД траже темељну истрагу.

“Неозбиљно и неубедљиво би било да за време тужилачког и судског поступка имате првоокривљеног чија фирма несметано закључује уговоре са државом. Због тога се и прибегло једном симулованом правном послу, којим се прикрива стварна намера и стварни правни посао, а то је да се Радоичић само, номинално, избрише као сувласник у привредном регистру. Јер, није животно логично да се напрасно одричете толике пословне империје без накнаде и да све поклањате пословним партнерима”, оцењује Нинић.

Он даље подсећа да се све ово дешава у ситуацији када су власти у Приштини одузеле Радоичићеву имовину, тако да он не само да “остаје без тзв. вековног огњишта на Косову”, већ истовремено поклања имовину у Србији.

“Имамо феномен да човек преузима кривицу на себе и поклања својим сарадницима имовину, како би изиграо кривично-правни систем, а тужилаштво све то немо посматра и сутра ће саопштити да окривљени практично не поседује ништа од имовине. Дакле, имамо окривљеног који је у нашем правном систему постао потпуни спецификум по свим мерилима и држава му `поклања` додатно време, тако да може да ради шта год жели”, каже Нинић.

Додаје да овакве акробације са имовином, до сада, ипак, нису пошле за руком Дарку Шарићу, Вељку Беливуку и многим другим оптуженим за тешка кривична дела, којима се данас суди, јер правосуђе има механизме да такве покушаје спречи.

“Ко зна шта је све, за ово кратко време, са свог имена избрисао Милан Радоичић, али то су све апсолутно ништавни правни послови и држава има механизме да поништи те уговоре, али за то су потребне одрешене руке људима у правосуђу”, оцењује овај адвокат.

Сматра и да је Радоичић могао свој удео, да је постојала економска логика, за значајну суму новца да прода браћи Веселиновић, али се то није догодило. Нинић наводи још један разлог због ког се без исплате Радоичић одрекао својих 40 одсто удела у Инкопу.

“Иначе, у ситуацији када се преноси удео у фирми, без накнаде, на друго физичко лице, преносилац и стицалац удела немају дужност да поднесу пореску пријаву за утврђивање пореза на капитални добитак. По том основу, у овом случају, фактички, нема никаквог опорезивања. Водило се рачуна да ова ‘операција’ склањања имовине са властитог имена Радоичића, не кошта додатно”, закључује Нинић.

Питања у вези са овом необичном променом власништва Инкопа, хтели смо да поставимо Милану Радоичићу, али са њим нисмо успели да остваримо контакт путем бројева телефона доступних редакцији. Одговор није стигао ни из фирме Инкоп.