Прочитај ми чланак
До када ћемо гурати проблеме под тепих? До када ће то тако моћи? Смрад се увелико осећа, већ 16 година гурања, саплићемо се и о сопствене ноге. Овде је садржана наша прошлост, садашност и будућност, чињенице, жеље, обећања, метода засукивања рукава, почетак и потенцијални крај.
Ниједан војсковођа није победио након што се поклонио. Какво је то достојанство које се стиче клањањем? Да ли је рат икада зависио од нас? Он је игра великих сила у којима оне надмећу силу. Мале земље су само пијуни, има њих који су топовско месо но добро. Али то уопште не значи да се не морамо заштити од оних који га желе и одувек намећу. Док наши непријатељи спремају војску, ми бринемо о будућности наше државе – звездицама гранда. Запад нас никада није волео, али нас је поштовао, дивио се нашем народу, због наше ратоборности, и због тога су кренули на системско урушавање наше државе. Бомбардовањем нису успели па су кренули да мешетаре изнутра преко марионета, корени су још у стварању Југославије када је издајник Александар исказао невероватно непоштовање према свом народу одбацујући Велику Србију и прихватајући Југословенизам.
Медији са националном фреквенцијом не говоре о процвату усташтва код клептомана усташа тренд србофобије их није прошао, евроунијатама не смета то што се наоружавају до зуба, не смета им што нам се у лице смеју људи који су пре 17 година сипали бомбе по нашим главама: Мајкл Кирби, Тони Блер, а сада и Шредер. Наша осакаћена војска их дочекује по старом српском обичају уз погачу и со. Уместо реторике 90-их, садашњост нам окупира реторика Нато-расрбљивача, највећи српски кољачи суманути скачу по српској земљи. Не скаче Шредер од среће, ни што нас воли него од беса. Чим је постао канцелар кренуо је стопама политичког оца Адолфа Хитлера. Знате како је опрао руке од тога? „На геноцид у Југославији не може се одговорити пацифизмом и Немачка мора да стане иза етничких Албанаца, жртава протеривања, силовања и убијања“. Шредер је извукао Немачку из кризе али преко наше грбаче, а нас увео у још већу.
Ничија победа до сада није успела да уништи камен наше Отаџбине ни османлијска, ни нацистичка, ни усташка, ни комунистичка, ни досманлијска, ни напредњачка. Облак никада до сада није успео да спречи продор наше снаге, жеље и воље. Уздигнутог суморно чела поносно и у гробу наш камен их је маестрално остављао на историјском сметлишту.
У скупштини у последње време међу народним представницима има свега и свачега од дворских луда до марионета, има и мртвих људи. Ништа не недостаје. И патриоте, и русофили и европејци. Зорана, Љајић, Драшковић, Карић, Маја Гојковић, и Лазански и Вулин сви под једном капом. Зна ли Љиљана Хабјановић Ђуровић да њен лидер продаје сузе кнегиње Милице за пар сребрњака, да ли је заборавила како Анђели играју? Писала је о мудрости и снази у време слабости и суноврата, а учествује у суноврату из слабости када нам је најпотребнија мудрост и снага.
Замислите апсурд Социјалиста постхумно извлачи гласове од Тита. Зар Социјалисти нису дошли на власт управо борбом против Титове једнакости, слободе, солидарности и социјалне правде? Двери – звери, русофили, патриоте, монархисти без лидера, лицемер на челу, коалициони партнер западопоклоник. Заветници – завет дају и сотони се клањају. Ко њих финансира? Неко коме одговара да се развуку патриотски гласови.
Један човек држи законодавну, извршну и судску власт у рукама и истовремено седи на две столице, шта још?
Једни нам укинули војни рок, други смањили плате и пензије, и једни и други непрестано продају српску земљу као да је то само њихова дедовина. Враћају комунистичку политику, а неки показују љубав и страст за влашћу.
Воде еуфемизамску политику: или купи каранфил или стави руке око врата ми ћемо ти великодушно помоћи да их стегнеш. Моралне и политичке рушевине без части, образа попут ђона. Скоком у амбис ваљају кладе. Породичним фондацијама не остављају спомен иза себе него остављају за себе.
Хвале се неки проласком на детектору лажи – ставите их на електричну столицу па ћемо да видимо праве резултате. Нема ту ни идеологије, ни плана ништа осим опстанка на власти по сваку цену. Оно што они могу да изговоре неко ни у најлуђем стању не може ни да помисли. Свако од њих има Ахилову пету због које ће, хтео или не, морати да изда и рођеног оца.
Зашто чекамо да их отерају западне службе као што су својевремено и досманлијски режим пошто је испоручио Србе Хашком трибуналу? Ако ми то не урадимо њихове газде ће кад-тад. Зашто да чекамо да и они изврше свој последњи задатак да бисмо их видели на сметљишту историје? Њихов последњи задатак може да се нагађа али сигурно има везе са продајом српске земље пошто су ратни злочинци предати. А шта после? Оно што можеш сутра не остављај за крај следећег мандата јер можда тада буде касно.
Можеш како хоћеш, каже народ, али не и докле хоћеш, тешко се излази на крај са шизофреничарима и шизматицима теже него што се дало очекивати. Устала је кука и мотика, а глогов колац у руке узимају они који су се згрожавали.
Није неверни Тома крив што не прича мелодично и лепо као Мајкл Кирби због тога је и испушио муштиклу. Ливада је и даље непокошена, а њива непоорана . У скорој прошлости су недокланим нам прецима продавали срп и чекић са ког су претходно спрали нашу крв, а данас обећавају камионе, авионе, а продају маглу певајући оде газдама у рекордном једном даху. Да уши расту од лагања до сад би развили бизнис од џамбоисања.
Неиспуњена обећања са роком од две године:
Објавићемо уговоре са „Фијатом“ и „Етихадом“, изнећемо решења за проблеме у фабрици „Јумко“, укинућемо ртв претплату, спустићемо границу алфатоксин у млеку на 0,05%, заустаћемо партијско запошљавање, Синиша Мали неће бити кандидат за градоначелника Београда, струја ће бити јефтинија за 20%, смањићемо задуживања, крећемо да градимо хидроелектрану и термоелектрану, смањићемо незапосленост, производићемо „српски мерцедес“, ракете „Арлас“, укинућемо функције државних секретара, укинућемо невладине организације, изградићемо канал Дунав-Морава-Вардар-Егејско море, обезбедићемо милијарде евра бесповратне помоћи из Брисела, производићемо делове за „Боинг“ и „Ербас“, гарантујемо да се неће смањивати пензије, брзо ће се осетити значајан раст плата и пензија, новом пругом ће се у Нови Сад стизати за 35 минута, а аутопутем до Чачка за 58 минута, изградићемо најмодерније школе и болнице, пошто њих средимо прећи ћемо на купатила, набавићемо најбрже возове и хеликоптере, купићемо најаче ракете, отворићемо бар седам силиконских долина за производњу чипова, српском торпедном чамцу за сада недостаје само кормило, просечна плата ће бити 500 евра негде око Светог Николе… од Николе до Николе, не липши магаре до зелене траве. Њихова обећања – лудом радовања.
Испуњена необећања:
Смањићемо пензије и плате у просвети и здравству, оборићемо животни стандард, увећаћемо јавни дуг земље, оптужићемо вас да сте лењи, покушаћемо да продамо Телеком, ако прође, прође, непрестано ћемо померати рок када ће нам бити боље, потписаћемо споразум са Нато пактом, косовску политику ћемо усаглашавати како Шиптарима одговара, савете ће нам давати Соња Бисерко, Наташа Кандић, амбасадори свих антисрпски настројених држава, ММФ ће нам водити економску политику, променићемо име школе „Растко Немањић“ у „Шеик Калифа бин Зајед ел Нахјан“, можда чак и избацимо веронауку из школе ако ви будете ћутали, подржаћемо издајничку владу Мила Ђукановића, љубићу руке мајкама Сребренице, одржаћу минут ћутања током обележавања „српског геноцида“, поклонићемо им 5 милиона евра јер ћемо ионако бити у дуговима до гуше, нећемо користити санкције Русије да бисмо повећали извоз у ту државу због пријатеља са запада, довешћемо вам и нотаре, само ће остати на најављивању хапшења, ниједан тајкун неће бити забрављен, руинираћемо просвету, здравство, мора од нечега да живи и приватни мафијашки сектор, градићемо Потемкимонова села, и запамтите ви имате Алцкајмерову болест, ако скочите у амбис са нама завршићете на дну клин чорбе, ако се услед ударца у зид сетите, сетите се, ако се не сетите, не сетите се у сваком случају ником ништа.
Да ли желите да кроз пар година живите у уједињеној Србији без Косова, без Војводине, без Рашке области? Да ли желите да нас задеси стање у којима се налазе чланице ЕУ? Осим тога ЕУ се распада, чланице су незадовољне, желе оцепљење. Да ли желите да се настави неконтролисани увоз стране робе која окупира наше тржиште? Да ли желите да наставимо са бацањем домаћих производа и пустошењем села? Да ли и даље желите да нема обавезног војног рока? Све вам то нуде евроунијате, ко воли нека изволи.
Ако не променимо власт сва остала неиспуњена обећања са таквим статусом ће остати, загарантовано свако обећање од A до Z неће бити испуњено, али очекујте још доста испуњених необећања, само ће чаробни штапић моћи да нам помогне, оловка у руци тада неће имати никакву сврху.
Е, зато, време је да се успостави проруска власт у Србији једна једина. Постоји странка која никад није изневерила обећања, без криминалних афера, одана својим идеалима, одана свом политичком програму. Сваки глас за Српску Радикалну Странку је глас за интеграцију са братском државом Русијом, за улазак у царинску унију и за војни савез ОДКБ, глас за ломљење кичме увозничком лобију, темељан ребаланс, образовања, економије, финансија, инфраструктуре, спољне политике… Сви чују када Војислав Шешељ напише и каже нешто за Колинду, добро, шири љубав и побољшава међусуседске односе, удвара јој се, а нико не чује о томе на који би начин он водио државу као премијер што само показује изванредну манипулатирску моћ потчињених медија.
Дошло је време за промене. Заокружи број 4 Србију у сигурне руке – др Војислав Шешељ. Живела Велика Србија!
Јелена Весковић
(Србин.инфо)
