Pročitaj mi članak„Blic” otkriva dosad nepoznati detalj iz biografije gradonačelnika Beograda Siniše Malog(43), koji se aktivno bavio muzikom i bio hevimetalac.
„Блиц” открива досад непознати детаљ из биографије градоначелника Београда Синише Малог(43), који се активно бавио музиком и био хевиметалац.
Пре него што је ушао у бизнис и политику, Мали је свирао гитару у бенду „Нисмо ми индијанци”.
Сурфујући интернетом наишли смо на сајт оутофтхедаркнесс.рс, а у одељку „ретро”, бенд необичног имена. На фотографији-огласу преко којег се својевремено могла заказати свирка младих музичара, познато лице – градоначелник Синиша Мали. Знатно млађи, у тинејџерским годинама.
У опису стоји да је бенд основан 1989. године, а да „назив не носи никакве скривене расистичке идеје или презир ка извесној групи људи”.
– Основна идеја је спајање мелодичног и гринд кора са још неким музичким правцима и све је изведено у откаченом стилу – пише на овом сајту. Такође се наводи да су текстови необавезни, без тежњи ка политици. На крају огласа стоји и број телефона преко којег се могла уговорити свирка.
Синиша Мали, који је свирао гитару у бенду, испричао је за „Блиц” детаље своје музичке авантуре.
– У то време сам живео у згради у Цвијићевој улици, бубњар Дејан је живео на првом, а ја на трећем спрату. Са трећим чланом бенда, певачем, ишао сам заједно у Пету гимназију. Слушали смо сличну врсту музике и решили да оснујемо бенд који смо назвали Н. М. И. (Нисмо ми индијанци) – прича Мали.
Он каже да су прву свирку имали у Дадову, после чега су почели да наступају по целом граду.
– Сами смо писали музику и текстове. Имали смо публику која је пратила то што радимо. Заједно смо на писаћој машини или руком писали најаве за свирке, па ишли у копирницу и затим лепили плакате по Кнез Михаиловој улици. То је тада био једини начин да обавестите људе о свирци – каже градоначелник.
Како каже, бенд је вежбао углавном у стану једног од чланова или у једном простору у Кнез Даниловој улици. Постојао је три-четири године.
– Када сам уписао факултет нисам више имао времена за свирке јер сам у то време почео и да радим. Али то је стварно био леп младалачки период – наводи Мали и истиче да су му идоли били бендови „Ганг грин”, „Металлица”, „Суицидал тенденциес”, „Севен сецондс”.
– Тада је та музика чинила да будемо другачији, што нам је у том средњошколском периоду било важно. Завршио сам и музичку школу, и све то ми је тада помогло да на ствари гледам другачије и да можда лакше превазиђем неке младалачке проблеме.
