Pročitaj mi članak
Коначна листа бриселских услова Србији у оквиру преговора о спољној политици највероватније ће бити испостављена после посете руског премијера Дмитрија Медведева.
Како сазнају „Новости“, поједине земље ЕУ инсистирају на томе да се сачека епилог сусрета српског врха са Медведевом, који би у Београд требало да дође пре избора. Брисел посебно занима да ли ће током посете бити потписан споразум о давању дипломатског имунитета руским хуманитарцима у Центру у Нишу.
Уколико се то деси, извештај са скрининга за поглавље 21, које се односи на спољну безбедност и политику, имаће много оштрији тон, а Србија ће и званично бити упозорена да је давање привилегија Руско-српском хуманитарном центру у супротност са споразумом о учешћу у европском систему цивилне заштите.
Извештај са скрининга требало је да буде готов још у јануару, али се овај документ и даље разматра. За сада нема назнака да ће Србији бити постављена посебна мерила за отварање овог поглавља, али ће се инсистирати на прогресивном усаглашавању са политиком ЕУ, посебно када је реч о санкцијама Русији.
Такође, један од захтева биће и ревизија наше Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране, које су донете 2009, уз објашњење да су се околности у свету промениле. У овим документима наглашава се војна неутралност, али и опредељеност за развијање нових димензија посебних односа са Русијом и РС, а сецесија Косова наведена је као највећа безбедносна претња за Србију, што је све спорно за ЕУ.
Шефица Преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић каже да не очекује тврде услове у оквиру поглавља 31:
– Подсетиће нас на обавезе које веома добро знамо, а то је прогресивно усаглашавање са спољнополитичким ставовима ЕУ, учешће у војним мисијама, ширење на цивилне мисије, сарадња са Европском одбрамбеном агенцијом с којом, као једина држава западног Балкана, имамо административни споразум. Не очекујем ништа контроверзно.
ОДБИЛИ СМО 14 ОД 40 РЕЗОЛУЦИЈА
ИЗ Брисела ће тражити и да Србија повећа проценат усаглашености са одлукама Брисела. Прошле године, ми смо одбили 14 од 40 резолуција и декларација ЕУ. Осим одлука о Украјини и Криму, Србија није подржала ни сличне декларације ЕУ о Босни и Херцеговини и Молдавији.
Извор: Новости
