Pročitaj mi članak

Koliko sigurnih glasova je potrebno da se sačuva radno mesto? Nikad jači pritisak

0

Zahtevi za prikupljanje sigurnih glasova su se povećali, pa sada umesto 20 sigurnih glasova, od zaposlenih u javnom sektoru se zahteva 40 glasova kako bi dobili rešenje za stalno, kaže predsednik Sindikata Sloga Željka Veselinovića

Један од најчешћих притисака на грађане пред изборе је управо захтев за прикупљање сигурних и капиларних гласова.

Прикупљање капиларних гласова подразумева да чланови политичких организација имају дужност да обезбеде пре одржавања избора одређени број сигурних гласача који им својим потписом гарантују да ће кад изађу на бирачка места пружити подршку њиховој партији.

Овакав систем прикупкљања гласова тако омогућава странкама да пре изласка на изборе процене какву подршку имају.

Најчешћа мета притисака су они који су добили посао преко странке и запослени су по уговору на одређено време у јавном сектору, радници са нижом стручном спремом, незапослени, као и људи из социјално угрожених и мањинских група, наводи ЦРТА.

Након избора 2022. године ЦРТА је у Завршном извештају о препорукама навела да анализа прикупљених материјала сугерише да се притисци на бираче дешавају свакодневно, да се на појединце или групе они најчешће врше као континуирана активност кроз дужи временски период, а не само уочи избора или у току изборног дана.

А онда добијете позив од шефа који ти каже: ,,Слушај, мораш да ми скупиш 20 капиларних гласова”. Мене су позвали, ја сам питала шта је то, каже: ,,Па као име и презиме, матични број…” И да кад их позовемо да кажу да ће гласати за тог и тог. Ја кажем: “Ја немам такве људе”. Каже: ,,Како немаш?” “Па немам, ја не могу мојој мами да наредим за кога ће гласати.” Као ,,Па знаш, па мораш, то је због мене“. Зато што то раде да би задржали своје позиције, ми за њих а онда они као за ове горе и тако то све иде као ланчано. (Интервјуерка: И каква је реакција када сте рекли не?) Ја сам тад рекла то је мој избор да нећу и тада ми била једна друга била шефица. Она је рекла: „Ти мислиш да ти имаш избора?“. Ја рекох: “Ја мислим да имам”. (службеница градске управе)

Ово је само један од примера који је ЦРТА навела у одељку Пртисци на запослене у јавном сектору Извештаја о препорукама из претходне године у којем су наведена сведочанства запослених у јавном сектору који су доживели притиске.

Саговорници су као бенефите најчешће истицали задржавање посла или радне позиције, унапређење, повишицу, добијање прековремених сати или напредовање у страначкој хијерархији. Са друге стране, идентификована је дугачка листа санкција са којима су запослени били суочени јер су пружали отпор притисцима или нису били довољно активни или ажурни у обављању „политичких задатака“, или су пак симпатизери опозиционих странака, наводи се у Извештају ЦРТЕ.

У неким случајевима забележена је и примена „негативних спискова“ (евиденција запослених који не желе или не могу да поступе у складу са захтевима) као механизам додатног притиска на запослене.
„Највећи притисци у Јавном-комуналном предузећу“

Искуство притисака, уцена и мобинга на запослене у јавном сектору бележи и председник Синдиката „Слога“ и народни посланик Жељко Веселиновић којем се запослени јављају са притужбама.

“Пред сваке изборе, готово у свим државним предузећима имали смо притужбе радника али и фотографије тих спискова. То се посебно односи на Јавно-комунално предузеће јер у том предузећу имају условно речено проблем са тиме да стално примају нове људе и да их држе по уговору. Стално су им потребни људи да би од сваког кога приме тражили одређен број сигурних гласова и капиларних гласова”, објашњава Веселиновић из Синдиката „Слога“.

Према речима Веселиновића захтеви за бројем сигурних гласова су се повећали.

„Значи ако хоће да добију решење за стално уцењују их да за радно место скупе 40 сигурних гласова. Пре је било 20, па су онда после повећали за још 20 гласова“, истиче председник синдиката.

Јавна комунлна предузећа, како каже, нису једино извориште капиларних гласова.

“Раније смо били упознати да су ту радници комуналног предузећа, медицинске сестре, а сад су кренули на лекаре. То постоји свуда. Рецимо и у ЕПС-у, Железницама Србије у свим државним установама које су под контролом државе“, истиче Веселиновић.

Како каже, притисак је мањи на људе који имају посао за стално.

„У комуналним предузећима је одувек био највећи притисак јер им је увек била слаба тачка Београд. Огроман је отпор људи који не желе да потписују те капиларне гласове и ти руководиоци имају проблем са тиме да испуне квоте које су им задате“, наводи саговорник.

Као разлоге за то Веселиновић наводи два разлога.

„Један разлог је тај што људе намерно држе по уговору 10 и више година да би могли изборима да их уцењују. Када би им дали решење за стално онда би било потпуно другачије. Не би могли на такав начин да врше притисак на њих. Разлог је тај што се то људима буквално смучило да их ви на неки начин уцењујете и обећавате им посао одмах после избора. Други разлог је што су се људи охрабрили. Чини ми се да је цела атмосфера у друштву зрела за промене“, објашњава саговорник.

За разлику од Београда у мањим срединама ситуација је нешто другачија.

„У мањим местима се мање више зна ко ће за кога да гласа, не иде се толико са капиларним гласовима јер постоје ти спискови од раније“, истиче председник синдиката.

Веселиновић истиче да је веома тешко дати савет запосленима који су на уговору на одеђено када пријаве политичке притиске синдикату.

“Ми не можемо никоме ко је по уговору да гарантујемо да он неће остати без посла или ће му уговор бити продужен ако одбије то. То је просто немогуће у оваквим околностима. Наши савети су да прикупљају доказе, деле на друштвеним мрежама, ко су ти људи и по чијим налозима то раде. То су озбиљна кривична дела и они који на тај начин мобингују и притискају раднике могу да буду лишени слободе“, објашњава.

Пракса прикупљања капиларних гласова, како каже, забележена је од 2014. године.

„Та врста уцене људи да морају да скупљају гласове, да морају да вуку чланове породицем, да вас неко зове телефоном по 10 пута у току изборног дана да ли сте изашли и тако даље“, закључује Веселиновић.

Ванредни професор Факултета политичких наука Душан Вучићевић истиче да капиларни гласови нису били распорстањени у оваквој мери до 2014. године.

„Ми смо хибридни режим који врло често расписује изборе и СНС са оваквом расцепканом и неуједначеном опозицијом најбоље се сналази на том терену. Имају широку мрежу активиста, чланова по целој Србији и они су прилично припремљени за ту врсту политичког процеса и њима није проблем да се брзо активирају, организују и да све то што спада у њихов делокруг тада и обезбеде. Укуључујући капиларне гласове“, наглашава Вучићевић.