Pročitaj mi članakMeđu našim komšijama iz Zagreba zavladala je velika panika, pa su podigli pravu uzbunu kod svojih saveznika iz Evrope i NATO-a, prenose domaći mediji. A šta je to moglo toliko da prestravi inače neustrašive Hrvate? I to baš na "najsvetliji dan" u hrvatskoj istoriji, kada slave veliku pobedu svog naroda?
Tanjug
Не, нису Хрвати у паници коначно, после више од две деценије, схватили да су извршили незабележен злочин над Србима у тој земљи. Јован Дучић је давно, на најбољи могући начин описао наше комшије: „Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се ничега не боје, него зато што се ничега не стиде“. Тако да, будимо реални, не кају се они због својих злочина, не жале за 230.000 прогнаних, и више од 2.000 убијених или несталих Срба. И не стиде се због тога. Напротив, и даље су врло расположени за клање Срба, и даље су, као и те 1995. године, једнако „за дом спремни“.
Нису се они уплашили ни да ће једном морати да одговарају за своје злочине. А и зашто би? Већ 21 годину међународна заједница је глува и слепа за све оно што се дешавало у Хрватској. Цео свет само зна да упире прстом у „српске злочинце“, али зато нико од њих није видео колоне Срба који беже са својих огњишта. Они су и дан данас невидљиви, иако већ годинама покушавају да покажу и докажу да су у ратовима који су вођени ’90-тих и Срби били жртве. Свет то не занима, Срби су за њих само злочинци, и тачка!
Нешто друго је заплашило Хрвате. Наиме, опет њима, „наивнима и невинима“, прети „српска агресија“. Јер, стиже „злочинцима“ из Србије руско оружје, а то мора да значи само једно – Руси и Срби се спремају да нападну Хрватску. Сад им више није довољно ни оних 16 борбених хеликоптера које су добили до Амера, па су затражили и нове ракетне системе. Да буду спремни, злу не требало.
Подигоше узбуну Хрвати, због „великосрпске агресије“, па кренуше пут Книна. И заборавише одједном на претње и страх, а окренуше се прослави „највећег драгуља на круни Домовинског рата“, како рече један од бранитеља. Тако они који непрестано причају и оптужују Србију и Србе за све и свашта, још једном показаше своју „мирољубиву“ страну.
Ориле су се Книном усташке песме, са свих страна чули су се покличи „За дом спремни“, бранитељи су поручивали да жале што посао нису завршили до краја, а Колинда је још једном, јасно и гласно изјавила да је „Олуја била бриљантна и етички чиста“. Вероватно се хрватска председница мало „забројала“, можда је хтела да каже „етнички“. Јер, ништа у тој операцији није било етички, али чињеница да је после ње Хрватска постала готово етнички чиста држава.
А док се широм Хрватске славило, у Србији су одржавани парастоси и паљене свеће. За умрле, нестале, унесрећене и прогнане. На њима није било војске, ратних поклича нити тешких речи. Само туга.
И ко је онда коме ту претња, „браћо“ Хрвати?
