Pročitaj mi članakPredsednica Skupštine Maja Gojković raspisala je predsedničke izbore, a nekoliko sati nakon toga spisak kandidata se proširio za još dva imena.
„Желим им да у кампањи не забораве грађане Србије, поштују грађане Србије и рачунају на њихове гласове ако им се обраћају програмом, не мржњом. Да се боре радом и одговорношћу, поштују демократске процесе и вољу грађана која ће бити исказана“, навела је она.
Фото: Thinkstock
У трку, судећи према досадашњим најавама, улази двоцифрени број кандидата, њима су се придружили лидер покрета Доста је било Саша Радуловић, као и лидер ЛСВ Ненад Чанак.
Радуловић је раније најављивао да уколико не буде договора Вука Јеремића и Саше Јанковића да ће и ДЈБ имати свог кандидата.
„ЛСВ не може да остане по страни у овим, многоструко важним изборима, јер није само идеја победити Вучића, већ скренути коначно пажњу на истину, која се упорно заташкава – да има живота и ван Београда“, саопштио је Главни одбор.
Након недеља спекулација, а потом и неколико дана тензија, Томислав Николић одлучио је да се не кандидује. Иза Вучића су стале и СПС и све друге странке владајуће коалиције, те ће он бити заједнички кандидат странака које партиципирају у власти.
Лидер СНС Александар Вучић навео је да прихвата кандидатуру за председника Србије након седнице Главног одбора те странке.
Уочи објављивања кандидатуре на свом Твитер профилу огласио се поруком: „Прво ће ти се смејати. Потом ће те игнорисати. Онда ће се борити против тебе. На крају ћеш победити“.
Иза Јеремића су стали неки посланици у Скупштини Србије, који су у међувремену оформили свој посланички клуб и СДС.
У јануару је кандидатуру објавио и бивши заштитник грађана Саша Јанковић. Скупом у Хали спортова 19. фебруара започео је своју кампању, а подршку му је пружила Демократска странка.
Међу првима су председничке кандидатуре на овогодишњим изборима најавили и Војислав Шешељ, лидер радикала који се прошле године вратио после 13-годишњег боравка у затвору у Хагу и успео да уведе радикале у парламент, председник покрета Двери Бошко Обрадовић, као и председник општине Чајетина Милан Стаматовић, који каже да ће на изборе изаћи као „кандидат народа“, а да његова Српска народна партија, уколико то жели, има право да кандидује неког другог.
Канидат ДСС је Александар Поповић, који је у два наврата био министар у Влади Србије, а бивши функционер Покрета социјалиста Братислав Југовић, који је напустио ту странку због председничке кандидатуре, раније је рекао да ће бити кандидат грађана, јер сматра да левица мора да има свог кандидата, те да има подршку Самосталног синдиката.
На листи је и једна дама – Данијела Сремац, председница Српског института у Вашингтону, организације која се у Америци бори за права Срба.
Из Америке долази и Владимир Рајчић , филмски продуцент, кога јавност памти и као човека који је за један српски недељник обезбедио интервју са Трампом, који је касније демантовао Трампов изборни штаб.
Председничку кандидатуру најавио је и председник странке „Активна Србија“ Душан Јањић, који тврди да му је до сада подршку дало више од 150.000 људи из Србије.
Такође, кандидатуре су најавили и некадашњи члан СНС и естрадни менаџер Саша Мирковић и бивши високи функционер Треће Србије десничар Ангреј Фајгељ, који је више пута хапшен због претњи Александру Вучићу и Саши Јанковићу.
Кандидатуру је најавио још један бивши члан Треће Србије, Мирослав Паровић, који ће бити кандидат Народног слободарског покрета.
Ванпарламентарна Републиканска странка најавила је да ће се њен председник Никола Сандуловић кандидовати на председничким изборима у Србији.
Рок за подношење кандидатура за учешће на изборима за председника Србије је 12. март у поноћ, прописано је Роковником о вршењу изборних радњи у поступку спровођења председничких избора који је усвојила Републичка изборна комисија. То значи да би кандидата могло да буде још.
