Pročitaj mi članakDesničari su bili glavnina mase na mitingu u Atini protiv toga da Grčka prihvati da Makedonija zadrži taj naziv u bilo kom obliku, što može biti ishod pregovora.
То пише грчки лист умерене левице „То вима“, на основу анкете коју је по његовој наруџби спровела аналитичка фирма „Капа рисерч“ током митинга на Тргу Синтагма у недељу, 4. фебруара и упоредила резултат са истоветном анализом из јуна 2011. године када су се на истом месту окупили „Огорчени грађани“, тада због тек започетих мера штедње, на самом почетку дубоке финансијске кризе грчке државе и у време пада владе.
Анкета је показала да велика вец́ина учесника демонстрација живи у Атини и околини (83 одсто), свега пет одсто у Централној Македонији, четири одсто у централној Грчкој, а остатак је на протест дошао из других региона Грчке.
Међу учесницима је у недељу било 77 одсто мушкараца и 23 одсто жена, док је на протесту 2011. тај однос био 55,5 одсто мушкараца и 44,5 одсто жена.
На Синтагми су у недељу највећа група, 72 одсто, били старији од 45 година. Старости од 45-54 године било је 28 одсто, а следе узрасти 55-64 (25 одсто), изнад 65 година (19 одсто) и са 35-44 године (14 одсто).
Када су пре скоро седам година демонстрирали „Огорчени грађани“, старијих од 45 година је било скоро упола мање, само 39 одсто, док су остали били старости од 16 до 44 године.
По политичком ставу, вец́ина од 54 одсто учесника у недељу су десничари (међу „Огорченим грађанима“ било их је свега 13 одсто), 21 одсто су центристи (26 одсто међу „Огорченима“), 15 одсто били су левичари (45 одсто их јебило међу „Огорченима“), док 10 одсто није одговорило (што је тада, 2011. одбило 16 одсто).
Упитани о томе како су гласали на референдуму 2015. године о меморандуму с повериоцима грчке државе о мерама штедње, 52 одсто је одговорило да су гласали „Не“, а само 24 одсто да су тада рекли „Да“.
Учесници скупа у недељу сматрају да је то био миран протест – то каже 65 одсто, а да је то била мобилизација за рушење система сматра 29 одсто, док су 2011. ставови били потпуно другачији: 49 одсто према 46 одсто.
На питање о томе у које институције имају највише поверења, војску је у недељу навело 64 одсто учесника протеста који су одговорили да јој верују „веома“ или „прилично“, а у Цркву има поверења 55 одсто.
Парламент и политичке партије су по поверењу анкетираних учесника недељних демонстрација веома ниско јер за њих изразито преовлађује негативна оцена: 85 одсто је негативну оцену дало Параламенту, а чак 93 одсто анкетираних учесника недељног митинга је негативну оцену дало политичким странкама.
На митингу у Атини се окупило око 100.000 учесника што је далеко од најављиваног милиона, и вероватно за две трећине мање него две недеље раније на истоветном скупу у Солуну, „против издаје имена Македоније“.
