Прочитај ми чланакПодела Косова је "решење" које многи политичари на власти у Србији заговарају и вероватно би СНС-СПС руководство и прихватило поделу као "компромис".
Домаћи прозападни медији су тако искористили изјаву амбасадора Русије у Београду Александра Чепурина да би Русија подржала поделу Косова уколико Србија буде сматрала да је то најбоље решење за њу.
Фото: Србин.инфо/НеЗла
Тако дневник „Блиц“ пише како заправо Русија заговара поделу јужне српске покрајине и да би она од тога имала некакву корист у бившим совјетским републикама. У питању је класична замена теза, јер Русији као суперсили сигурно не треба никаква подела покрајине у некој европској држави да би остварила било које своје интересе.
Много је већи проблем то што се за поделу залажу наши политичари на власти, који игноришу чињенице да већина српског народа и то око 70 одсто живи јужно од Ибра. Према проценама највећи природни приштај у српском народу данас, је управо на КиМ, у Косовском Поморављу. Јужно од Ибра су и најважније цркве, манастири, генерално културна баштина.
Зато се поставља питање да ли расписивањем референдума режим у Србији заправо жели да подигне улог и Запад примора на поделу јужне српске покрајине?
У наставку прочитаје шта је „Блиц“ писао о томе како „Русији највише одговара подела Косова“:
„БЛИЦ”: Ко гура ПОДЕЛУ КОСОВА и шта би Србија добила од тог решења?
Русија би била највећи добитник поделе Косова и Метохије јер жели да искористи овај преседан за озакоњивање својих пројеката у Украјини и Грузији, али и припајање простора са Русима у бившим совјетским просторима. Један од главних разлога отпора подели са Запада је – не желе чисте етничке територије на Балкану које би додатно могле да постану полигон за исламске фундаменталисте.
Грубо посматрано, овако стоје ствари са опцијом поделе Косова и Метохије. Вишедеценијска идеја о подели разних и не само политичких кругова у Србији, данас је међутим, модел који апсолутно одговара неким другим државама.
Александар Чепурин, руски амбасадор у Београду, речима да би “Русија прихватила поделу Косова и Метохије ако Србија буде сматрала да је то најбоље решење за њу”, само је отворено пружио подршку овој идеји. Суштински, он је заправо индиректно изнео став Москве, који је у дипломатским круговима од раније познат.
ПРИНТСКРИН: Блиц
Зашто Русија гура поделу Косова?
Међутим, зашто Москва гура ово решење и да ли је оно уопште изводљиво? Ко добија, а ко губи поделом КиМ?
Подела Косова и Метохије од почетка преговора има руску подршку. Поделом КиМ, ашто би био преседан у светској политици, Русија би учврстила позиције у Грузији (Јужна Осетија и Абхазија), Украјини (Крим и Донбас). Међутим, и не само то. Јасно је и да би Москва искористила косовски преседан поделе територије, за одвајање и припајање простора где живе Руси у бившим совјетским просторима, а где су сада независне државе.
Русија је до сада већ правдала своје интервенције у Грузији и Украјини управо позивајући се на косовски преседан. Уколико би се у једном делу света, а посебно у Европи потписала подела територије, Русији је то потребно да би потом ишла на учвршићавање својих позиција и не само у Грузији.
Са поделом као моделом Русија има широк простор за активно деловање и уздрмавање система и у централноазијским државама где слаби руски утицај, а све више и у Јерменији. Подела, али и самоопредељење народа, управо принципи који се користе на Косову, су механизам који Москва користи у складу са сосптвеним потребама.
Тако да, такозвано право на самоопредељење, а које су Албанци користили, јесте и један од главних руских утицаја, тамо где је руској политици то потребно – не само на бившем совјетском простору већ и у Европи.
Опасне претензије
Интерес који би Москва имала од поделе и коришћења овог преседана као модела је многострук и тиче се и саме Европске Уније. Управо у ЕУ сепаратизми су дословце највећи изазов. Отуда у Европи не постоји ни милиметар подршке за поделе, па ни Косова и Метохије.
Тренутно у ЕУ има неколико струјања; Румунија не скрива амбиције према Молдавији, али много већем утицају у делу Украјине и делу источне Србије где подстичу Влахе да се изјашњавају као Румуни. Бугарска не одустаје од гледања на Македонију као своју западну територију, сама Македонија је у проблему где Албанци могу тражити поделу, а Албанија ради на обједињавању свих Албанаца.
Талас избеглица
Нова звезда америчке политике Вес Мичел, помоћник америчког државног секретара за Европу и Евроазију, нескривено и у Приштини и Сарајеву и Београду наступа као противник идеје било каквих подела на Балкану. Америка као један од најодлучнијих противника не жели поделу Косова јер би то изазвало домино ефекат у БиХ, где то практично већ жели под руским унтицајем Република Српска, а ни представници хрватског ентитета не одбацују ту идеју за себе и свој народ.
На који је ниво подигнута прича о поделама на Балкану, почев од КиМ па надаље, сведочи и прекјучерашњи “Вашингтон пост”. Овај уважавани медиј пише о поделама као опасном сценарију који може да доведе до новог рата у БиХ, а да САД и савезници то треба да спрече.
Још један од разлога Запада против поделе Косова је укљичивање и фактора – избеглице. Наравно, ниједну од тих влада не забрињава како ће се то одразити на српску економију. У стратешким промишљањима Запада је нешто сасвим друго – чињеница да би Русија талас избеглица искористила као додатни аргумент пропале политике Запада на Косову, а коју би Москва употребила за наводе да су Западне државе и САД од почетка дошли с намером да створе етнички чисту албанску државу. Чињеница је да би до таласа избеглица, Срба који живе јужно од Ибра врло вероватно дошло.
Прво, подела на Западу није ни опција. Водеће европске дипломатије у Београду, тај став и не прећуткују. Нити ЕУ и САД желе, нити намеравају, како ствари стоје, да дозволе чисте етничке територије на Балкану и то им је основни и неспорни аргумент. Иако је са српског становишта после прогона 1999. године, а посебно погрома 2004. тешко говорити о правој мултиетичности Косова, странци то не виде тако.
По њима Косово једино има будућност као “мултиетнички простор”, дакле у једној држави живе Албанци и Срби. Мултиетичност Косова ма како то звучало јесте пројекат Запада који има двојак циљ. Први- постојање Срба јужно од Ибра и православних светиња показатељ су да Косово може лакше да буде прихваћено као простор културне и етничке различитости у Европи. Друго – мултиетичност је брана да се Косово претвори у искључиво муслиманску територију.
Епилог – Срби са југа више немају шта ту да траже
Са поделом би међутим, Србија добила свој део – север, а јужни део би припао Албанцима. Логика албанске заједнице је једноставна – Срби су добили своје парче наше територије. Отуда, Срби јужно од Ибра немају ту више шта да траже.
Дипломата једне од најмоћнијих западних држава каже за “Блиц” да идеја поделе због руског утицаја живи не само у Србији већ и у Босни и Херцеговини.
Фото: Клиx.ба / Промо
– Тамо је ескпонент руске политике Милорад Додик. Међутим, никаква одвајања и поделе мултиетичких простора нису опција. Остатак БИХ као муслимански простор који би се радикализовао, као што би био случај и на Косову, нису прихватљиво решење ни за једну државу ЕУ ма шта мислила о независности територије Косово – каже дипломата.
Ипак, није само ствар у избегавању етнички чистих простора. Међу главним разлозима Западног посебно америчког отпора подели на Косову и у БиХ је што у томе виде покушај руске дестабилизације ЕУ и угрожавање НАТО интереса. Читав процес промене граница би геополитички угрозио јужно крило НАТО и отворио пукотине које би Русији и те како добро дошле.
Шта остане иза Руса?
Ту долазимо до дела око Србије.
Иако се мало говори о броју становника на Косову, а прецизне бројке како Срба тако и Албанаца се по потреби драстично разликују, чињеница је међутим, да већина српског народа и то око 70 одсто живи јужно од Ибра. Према проценама највећи природни приштај у српском народу данас, је управо на КиМ, у Косовском Поморављу. Јужно од Ибра су и најважније цркве, манастири, генерално културна баштина и то не само када је реч о простору КиМ већ посматрано у односу на укупне вредности које Срби као народ имају.
прочитајте и…
Приштински медији: Немачка против поделе Косова
На северу Косова заправо нема ниједне старе очуване цркве и сви манастири су грађени касније или обновљени из рушевина.
И на крају, руска инцијатива о подели није од данас када је то јавно изговорио амбасадор Чепурин. Руси су одмах после бомбардовања ушли на приштински аеродром и идеја је била да се Косово и Метохија подели на две окупационе зоне као Немачка. Руси би држали већински српски део, а НАТО албански.
Аеродром је требало да буде главна база за долазак додатних руских снага. НАТО је то жестоком акцијом спречио, а тадашњи први човек Русије Јелцин није имао воље да иде у сукоб. Руси су остали још пар година, али потпуно изоловани и размештени у већински албанским деловима. Нити су њих виђали Срби, нити су се они претерано трудили да обиђу Србе.
Иза Руса је остала јавна тајна да нису измирили огроман дуг за струју, који су једном приликом покушали да демантују. И, онда су због тадашње економске кризе у Русији једноставно напустили Косово и Метохију.
