Неколико месеци после избора Владе Србије у Београд је стигао и нови амбасадор САД Мајкл Кирби. По образовању историчар, наставио је традицију своје породице и у дипломатији је више од 30 година. Одмерен у порукама и отворен за дискусију, спреман је да разговара и са политичарима у парламенту и са студентима на факултетским трибинама.

Најчешћа тема је будућност Србије и Косова. Екипу НИН-а је дочекао у новој згради америчке амбасаде на Дедињу, пар дана пошто је у Бриселу потписан први споразум о нормализацији односа. На питање шта су Београд и Приштина овим споразумом добили а шта изгубили, каже да „договор даје гаранције Србима, које се односе на образовање, културу, судове на српском језику, полицију у којој раде углавном исти људи који су у полицији сада, и то све гарантује да се иде напред. Што се тиче Косова, тамо по први пут постоји схватање да Влада Косова контролише читав простор Косова“.

Да ли мислите да се разумеју те гаранције, чули смо реакције са обе стране које су негативне како на северу Косова тако и у Приштини.

Да ли очекујем да људи буду радосни јер су добили све што су желели – не, али мислим да су обе стране добиле доста, али не све што су тражиле. Можда то значи да је споразум добар.

Какве проблеме очекујете у спровођењу споразума?

Оптимиста сам и надам да ће договор функционисати. Постоје одређене практичне ствари које треба да се разраде, рецимо полиција. Тренутно, како сам схватио, многи полицајци зарађују дупле плате, једну из Приштине и мислим једну и по из Београда. Хоће ли сад бити срећни ако добијају само једну плату? Не знам за вас, али да је мени смањена плата, не бих био срећан. Неки ће можда одлучити да се преместе у другу полицијску станицу у Србији. Када говоримо о управљању интегрисаним граничним прелазима и спровођењу управљања, цариници су тешко стизали до граничних прелаза зато што су постојале барикаде. Да ли ће се то олакшати?

Надам се да хоће јер није практично овако како је сада. Такође, не постоји механизам за сакупљање новца, ништа не иде у буџет по закону, нико ништа не плаћа. Када људи почну да плаћају нешто што до сада нису, биће незадовољни. Неки су искористили ситуацију, колико знам поједини који имају камионе прелазили су границу неколико пута, или су бар папири прелазили неколико пута а камиони остајали у месту, онда су им се таксе рефундирале неколико пута, на гориво, цигарете, итд. То више неће моћи да се ради. Верујем да ће судови морати да функционишу на практичнији начин јер су до сада примењивали српске законе а мислим да је већина закона у Приштини идентична. Треба да очекујете да ће се неке ствари решавати дуже, не може све истовремено. Оно што је сигурно јесте да споразум о телекомуникацијама и енергетици треба да се реши до 15. јуна.

Изјавили сте да иако САД не седе за преговарачким столом у дијалогу, да је ваша држава укључена у преговоре? На који начин?

Подсетићу вас да је државна секретарка Хилари Клинтон дошла у Београд са лејди Ештон. Заменик помоћника државног секретара Филип Рикер првих осам рунди није седео за столом али их је пратио са стране. Ја сам разговарао са представницима власти овде, а моја колегиница у Приштини је разговарала са представницима Косова. Желели смо да охрабримо и Србију и Приштину да крену напред, тако смо били индиректно укључени.

Утисак и веровање у Србији је да су САД на страни Приштине и да их подржавате више него српску страну. На чему се заправо заснива подршка САД Косову?

Прво и најважније – ми желимо мир и стабилност на Балкану. Када је Косово прогласило независност, ми смо то подржали. У исто време, желели смо мир овде, а то значи довести две стране да седну за сто и разговарају, да први пут озбиљно разговарају. Србији смо рекли да неће морати да се сложи са независношћу Косова, већ да нормализују односе. То је оно што овај документ садржи. Косово је желело да буде признато као независно од стране Србије, а нису добили то што су желели.

Хоће ли добити чланство у УН?

Ми признајемо независност Косова и мислимо да независна држава треба да буде члан УН. Ви не признајете независност Косова и мислите да држава која није независна не треба да има место у УН.

И какав исход очекујете?

Немам кристалну куглу. Ми нисмо о томе разговарали, нити споразум говори о томе, тако да мислим да ћемо наставити да се не слажемо у вези с тим.

Били сте на неки начин веома стриктни, на пример поводом предлога за ширу аутономију за Србе на северу Косова, рекли сте да не желите нову Републику Српску, и категорично сте изјавили да „неће бити трговине територијама“.

Оно што смо желели да урадимо јесте да на Косову створимо ситуацију која може да функционише и без промене граница. Мислимо да ће модел до кога се дошло омогућити да Влада штити интересе српског становништва које живи на северу. Када говоримо о замени територије, двадесети век у Европи, а и раније, био је веома компликован, са сталним променама граница. Можете кренути од севера па све до југа, и видећете да постоје многе границе које нису исте као 1912. године.

Финска је била део Руског царства, а затим независна, потом се источна граница Финске променила током Другог светског рата. Пољска није постојала, а затим је поново формирана, а граница Пољске се простирала много више на исток, а затим много више на запад. Имали сте Први светски рат, Југославија је створена, затим расформирана, имали сте Грчку и Турску и проблеме тамо. Ако промените једну границу, зашто само једну границу? И због тога су САД рекле: хајде да не мењамо границе.

Из различитих извора, као на пример преко Викиликса, имали смо прилику да видимо како су САД утицале на унутрашњу ситуацију у Србији. Какав је сада утицај САД?

Имамо добре односе са Владом, али оно о чему разговарамо је шта су ваши интереси, шта желите да постигнете. И рекли су нам да желе да доведу Србију на пут ка ЕУ, да реформишу и модернизују војску тако да је способна да буде део ЕУ породице, да се укључе у мировне мисије широм света. Рекли су ми да је један од приоритета такође унапређење економије, и ја сам им објаснио како ми можемо да помогнемо у том процесу. Прво покушавамо да разумемо шта се дешава овде, затим разумевајући то и слушајући шта Влада жели да уради, ми и други пријатељи помажемо. Ми им не говоримо којим путем да иду, већ су рекли да желе да буду део ЕУ. Мислим да се сви, скоро сви, осећају европски и желе да буду део тога.

Дипломатски одговор.

Да, шта сте очекивали (смех).

Да ли верујете да ће бити одржани превремени избори у Војводини или у Србији?

Ја сам више посматрач него политичар овде. Политичари морају да одлуче шта је у њиховом интересу за странку и за државу.

Да ли видите неки интерес?

Мислим да постоје различити интереси. Неке партије могу да верују да ће после избора добити више места у парламенту, а са друге стране Србија је тренутно у средини једног процеса, тако да политичари морају да одлуче који је најбољи моменат за превремене изборе.

Шта бисте препоручили?

У САД имамо фиксиране датуме избора, тако да ментално Американци функционишу по другачијем политичком сату. Избори сваке недеље вероватно нису добра идеја. Мислим да они који доносе одлуку треба да гледају, и мислим да то и раде, шта је у националном интересу, а шта у страначком. У изборном периоду, одређене ствари се не догађају, зато што су људи преокупирани изборима. Морате да извагате трошкове јер када идете у изборе нико не доноси значајне одлуке два-три месеца, а затим морате да формирате владу. Трошак таквог дисконтинуитета и поређење са користима који долазе након тог дисконтинуитета – то је посао политичара.

Најавили сте да ћете путовати са премијером Дачићем у САД у мају, у покушају да привучете америчке инвеститоре. Које инвеститоре имате на уму и где би они инвестирали?

Ово је посета која се фокусира на ИТ, тако да почињемо у Сијетлу са Мајкрософтом, а затим идемо у подручје Силицијумске долине – Оракл, Пејпал, Епл, Амазон, Хјулит Пакард. Ово су све значајни играчи. Затим у Вашингтону ИБМ, затим Сиско, који прави рутере и такође је светски лидер у дигиталној телевизији. У Сан Франциску и у Вашингтону постоји прилика за двочасовни експозе, где ћемо говорити премијер Дачић и ја.

Након одласка Ју-Ес стила у фебруару прошле године, није било никакве велике инвестиције САД овде. Шта је Србији потребно да постане атрактивнија инвеститорима?

Претпостављам да треба да погледате о каквој врсти инвестиције размишљате. Ако размишљате о великој фабрици, имамо Купер гуме овде. У првој години направили су 800.000 гума, а ове године треба да направе 3,2 милиона. Имају преко 500 запослених, и у процесу је изградња још 17.000 квадратних метара фабричког простора. Други амерички инвеститор НЦР ће до краја године имати укупно 600 запослених, они нису фабрика али 600 радних места и није тако лоше. Имамо неколико компанија које су повезане са Фијатом. То су традиционалнији, фабрички послови. Прошлог лета смо довели Молсон Корс, из Колорада, у Апатинску пивару. Многи од нас виде њихове производе сваки дан – пиво.

Шта је са неким представницима као што су велике компаније из САД које раде овде, као што су Филип Морис, Кока-кола и други. Како они виде услове за одвијање послова у Србији?

Већина америчких инвеститора је задовољна, Филип Морис има више од 1.000 запослених, тако да је значајан послодавац. Кока-кола такође има много запослених. Али рекао бих да већина компанија није одушевљена вашим режимом инспекције. Недавно сам присуствовао састанку у парламенту коме је председавао министар правде и државне управе. У мом говору је стајало да у 12 министарстава постоји 31 различит регулатор, а онда сам то морао да изменим јер у 14 министарстава постоје 33 различита инспекторска режима. То је много. Ако један дан дође нека особа и каже да морате да имате утикач на овај начин, а следећег дана дође друга особа и каже да не мора да буде на пола метра већ метар одатле, те ствари излуђују не само америчке већ и српске компаније. Раније је постојало 138 парафискалних накнада и уклоњене су јер нико није могао да схвати због чега су постојале, осим за узимање новца.

Који је главни разлог због кога Србија годишње у САД извезе робу у вредности мањој од 100 милиона долара, што је 0,85 одсто од укупног српског извоза?

Постоје различити разлози. Прво, многи пословни људи гледају да пласирају робу ближе кући. Претпостављам да мисле да је излазак на америчко тржиште немогућ. Једна од ствари коју бих ја желео да видим са Пејпалом је да функционише у оба правца. Тако да, на пример, неки ваши добри произвођачи џема од малина и производа од малина могу да буду снабдевачи и да буду плаћени кроз Пејпал, и тиме добију више могућности за пласман производа.

Како видите економску повезаност Србије и Русије?

Мислим да је добра. Један од разлога због кога су Купер гуме које сам раније споменуо овде је зато што немате царину на гуме са Русијом. А ако производе гуме у Енглеској где имају фабрику, постоји царина од 20 одсто. Зашто не искористити предности тога? Чини ми се да овде људи често размишљају да ако је Србија пријатељ са Русијом то значи да не може бити пријатељ са неким другим. Мислите о томе као о људским односима, можете имати капацитет за вишеструка пријатељства.

Многе критике мера штедње цитирају да су САД кључни доказ, каматне стопе су на историјски ниским нивоима, а буџет има константан дефицит. Да ли сличан модел може да се примени у држави као што је Србија?

Ја нисам економиста, али рећи ћу да део способности да се привуку инвеститори и да се то одржи јесте поверење у будућност државног економског развоја, као и онога чему може да служи. Ми имамо веома развијену економију у САД, веома разноврсну. Ми смо прошли кроз кризу 2008-2009. боље од других можда због тога, као и због политичких одлука које су доношене. Никада нећете имати економију наше величине, али можете развити разноврсну привреду. Постоје на пример разговори о унапређењу наводњавања у Војводини, да би суша оставила мање катастрофалне последице. Имате Фијат као значајног произвођача, али има места и за друге. Разговарали смо о ИТ инвестицијама, али зашто не и о биотехнолошким инвестицијама? У Врању и околини расте производња ципела, Нови Пазар производи џинс, познати су по томе. Треба да радите на много различитих ствари, а када постанете стабилнији, а економија снажнија у више области, мислим да ће се повећати и ваша способност да се носите са тим променама.

Неки од ваших колега као Монтгомери и Мантер, остали су присутни и активни у региону и по истеку амбасадорске функције. Да ли видите простор за вас да наставите да радите на Балкану и после мандата?

Презимена и Монтгомерија и Мантера почињу са М, ја сам Кирби, мада Мајкл. Гледајте, тек сам дошао овамо. (смех) Ово је сада 16. држава у којој сам живео. Не знам шта ће будућност да донесе. Увек ћу носити Србију у свом срцу, али не желим да спекулишем о томе шта ће се догодити. Тек сам овде шест месеци, немојте да ме избаците још (смех).

Тешка питања

Волим да разговарам са студентима. Када путујем по Србији увек нађем времена да се сретнем са младима. Волим децу, волим да се ангажујем са младим људима. Постављају тешка питања: како можемо да будемо пријатељи када сте нас бомбардовали? Можемо да будемо пријатељи, живот иде даље, и покушавам да кажем људима овде: хајде да бринемо о будућности и да не живимо читав наш живот у прошлости. Онда ствари могу да се промене. Могу да се промене набоље и можемо да будемо бољи пријатељи.

Помоћ и интерес

Шта ви видите као интерес САД у региону овог дела Европе? Постоји утисак да је Азија више у фокусу САД него Балкан, у поређењу са на пример десет година пре. Да ли можете да поредите ниво значаја Балкана сада са временом Клинтонове и Бушове администрације?

Да, Балкан је био у фокусу, али не из најбољих разлога. Искрено, то је било зато што је био „извозник насиља“. Током Клинтоновог мандата имали смо рат у Босни, који је захтевао пажњу, као и преговоре у Дејтону. Током 1999. био је рат. И од тада смо покушавали да радимо са вама и са оним што је прво била влада у Приштини, а затим са државом Косово, и са ЕУ. Желимо да видимо Балкан у европској породици. Хрватска се придружује ЕУ 1. јула, желео бих да видим да се до краја деценије и Србија придружи ЕУ. Ми имамо веома добар однос са ЕУ, и у нашем интересу је да и ви будете део те породице.

Каква је судбина Бондстил базе на Косову? Било је најава да ће се затворити до јуна ове године…

Будућност базе још увек није у потпуности одлучена и мислим да ћемо морати да видимо шта ће се десити у процесу између Србије и Косова. Било је неких разговора у Бриселу, генерални секретар Расмунсен је то изнео у НАТО-у, али то је отворено питање и још увек није решено.

Најавили сте да ћете затворити неке регионалне канцеларије овде у Србији. Зашто? Шта то заправо значи?

Износ помоћи коју ћемо обезбедити за Србију ће се смањивати. Дошли смо до тога да бисмо можда били ефикаснији ако бисмо трошили другачије. Затварањем канцеларија ослободили смо преко 650.000 долара које можемо да дамо као помоћ, уместо на рентирање простора. Прошле недеље сам потписао документ са вашом владом и вашом Регионалном канцеларијом за развој који ће омогућити спровођење неких пројеката кроз владу и њене регионалне канцеларије за развој.

Антонела Риха

(Нин, 2. 5. 2013)

Ознаке: Kirbi, UN, Косово и Метохија, независност, Србија