Pročitaj mi članak

KAO U JAJCU: SNS-u važniji stranački interesi od državnih

0

Što se stranke tiče, Nebojša Stefanović je prošlost, a Aleksandar Šapić budućnost, ali ima naznaka i da se u senci priče o "sukobu klanova" dešava i novo ideološko profilisanje stranke čija moć je i dalje neokrnjena.

Није, на крају, било никакве драме на помпезно најављиваној седници Главног одбора Српске напредне странке. Али, поента је управо у томе – све оне кокице које су оптимистички настројени критичари власти спремали како би са гуштом посматрали распад предимензионираног напредњачког организма, спремане су узалуд.

И након девет година владавине, оптерећене бројним аферама које се више не могу сакрити, упркос јасним сукобима различитих „пословних“ група процветалих под окриљем странке, чврста рука која држи све конце у Србији, показало се, не попушта. Напротив, чини се да припреме за нову фазу владавине, упркос све компликованијим домаћим и међународним околностима, сасвим добро напредују. И врло пажљиво су осмишљене.

Управо у том контексту – припреме за предстојеће важне и једине иоле неизвесне, београдске изборе – готово сви посматрачи тумачили су коначни почетак обрачуна са Небојшом Стефановићем, не тако давно једним од најближих сарадника Александра Вучића.

Чекања и „обарања песнице“ у сенци више није могло бити: непријатно ојачао човек морао је бити одстрањен са важне страначке позиције, све како би лакше била упумпана свежа крв пронађена у лику проверено доброг пливача, Александра Шапића.

Било какво изненађење у том процесу било би непожељно, па га зато није ни било: јер, не само да на седници Главног одбора СНС у суботу није било јавног обрачуна, већ нисмо сазнали чак ни чиме је Стефановић образложио оставку на функцију председника београдског одбора странке, дату лично Вучићу непосредно пред почетак седнице. Ако је образложења уопште било у ономе што је, према многим мишљењима, био, заправо, преговарачки процес, чији исход укључује нове фазе до коначног разлаза.

Недостатак било какве занимљивости са седнице којој је претходила драматична кампања захтева локалних одбора за смену председника београдског одбора – са којим немају никакве везе – требало је да надоместе два призора. Један, на коме се видело да се нико, осим Биљане Ивковић, не усуђује да седне на столицу поред, па чак и иза неподобног функционера – мада се и ту тешко може говорити о било каквом изненађењу, с обзиром на унисоно гласање локалних одбора које је претходило.

И други, са Гораном Весићем у центру пажње, заслужене мирним седењем у моменту када су сви око њега устали да аплаузом поздраве Шапића, управо промовисаног у новог потпредседника странке.

Goran Vesić nije ustao da pozdravi ulazak Aleksandra Šapića u SNS FOTO: Printscreen

Изразито непопуларни Весић тиме је заслужио похвале критички настројене јавности због исказаног интегритета, али су, у његовом случају, углавном изостале маштовите теорије о опозиционару у настајању. Напротив – ако би се отвориле кладионице, чини се да би већина типовала на његово пресељење са важне градске, на неку републичку функцију која никако не би изгледала као деградација.

Било је и ишчуђавања над чињеницом да је „напредњачка осма седница“ јасно показала да су страначки интереси важнији од државних – зато што, упркос сумњама везаним за улогу у прислушкивању председника државе због којих је постао неприхватљив за обављање функције у локалном одбору странке, Стефановић и даље обавља државне функције министра одбране и секретара Савета за националну безбедност. И што, како изгледа, никакво покретање истраге није у плану.