Pročitaj mi članak
„Срби, Хрвати и Словенци! У овом тешком тренутку за наш народ одлучио сам да узмем у своје руке краљевску власт. Намесници, који су разумели оправданост мојих побуда одмах су сами поднели оставку. Моја верна војска и морнарица ставила ми се на располагање и већ извршава моја наређења. Позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се окупе око престола. То је најсигурније да се у овим тешким приликама одржи ред унутра и мир споља. Мандат за састав владе поверио сам армијском ђенералу Душану Т. Симовићу. Са вером у Бога и будућност Југославије позивам све грађане и све власти у земљи на вршење својих дужности према Краљу и Отаџбини”, стоји у прокламацији краља Петра Карађорђевића, објављеној на насловној страни „Политике” 28. марта 1941. године. Дан раније, у раним јутарњим часовима извршен је војни пуч, који се сматра једним од најважнијих догађаја у новијој српској историји. Он је у многоме одредио судбину Југославије у Другом светском рату и имао снажан међународни одјек, тако да и данас, после 75 година, изазива бројне недоумице. Шта се то десило 27. марта?
Почетком 1941. године највећи део Европе већ је био увучен у рат. Једина држава која је тада пружала војни отпор Немачкој била је Велика Британија. Остале су или биле окупиране или су, попут Мађарске, Бугарске и Румуније, приступиле Тројном пакту. Било је неколико привидно неутралних држава, а на истоку се, тада још у миру, налазио Совјетски Савез, главна и највећа мета Хитлерових освајачких планова. У таквом односу снага, пре похода на исток, Хитлеру је још само било преостало да „уреди прилике” на Балкану, односно да Грчку и Југославију милом или силом укључи у свој блок.
Politika.rs
