Pročitaj mi članakSvedoci smo da opozicija u Srbiji već godinama suštinski nema nikakve šanse da na izborima smeni vlast, naročito na republičkom ili predsedničkom nivou. No, ukoliko se ostvari najava Maje Popović, ministarke pravde u Vladi Srbije, koju je većina medija "prečula", to bi moglo da ima dalekosežne posledice po SNS i u potpunosti razvali naprednjačku vlast - iznutra, na način na koji opozicija nikada ne bi mogla.
Најпре, подсетимо се колико је мало успеха опозиција имала у борби против власти и зашто. На мајским парламентарним изборима 2012. коалиција окупљена око (тада још увек владајуће) Демократске странке добила је око 22 одсто гласова. На свим наредним изборима ово је био резултат који су опозиционе партије, покрети и коалиције могли само да сањају.
Следећа два пута – на ванредним парламентарним изборима у марту 2014. и априлу 2016. – ниједна опозициона групација није освојила више од шест одсто, док су редовни избори 2020. протекли што у бојкоту једних, што у катастрофалном резултату других опозиционих снага које су одлучиле да изађу на ковид-изборе и неславно не успеју да освоје чак ни три одсто гласова потребних за снижени
цензус (Једина начелно опозициона странка био је Шапићев СПАС, који је моментално и главачке баталио опозициони статус и прво ушао у Владу Србије, а потом се и утопио у СНС).
Бивало је повремених опозиционих „бљескова“. Бивши Заштитник грађана Саша Јанковић је на председничким изборима 2017. освојио 16,35 одсто, бројка коју, поново, данас ниједна опозициона странка не може „ни да сања“ на нивоу Србије. Коалиција коју је предводио Драган Ђилас (Покрет слободних грађана, Левица, Народна странка…) освојила је скоро 19 одсто на београдским изборима у марту 2018.
Но, по правилу, одмах након оваквих привремених узлета у изборним резултатима, опозиција, уместо да се укрупњава – крунила се, распадала и делила, губећи наклоност и поверење постојећих
бирача у неразумљивим свађама, „цепању длаке на четворо“ и расправама о томе колико анђела може да стане на врх чиоде.
Све ово је, наравно и најпре, било подупрто и праћено њиховом непрестаном (свакодневном) медијском сатанизацијом, оркестрираном са врха државе и Странке (које су се практично стопиле): СВАКО ко би промолио главу био је бесомучно клеветан, вређан, понижаван и без последица оптуживан за широк распон тешких кривичних дела – од убиства, преко издаје, крађе, проневере, па до све чешћих оптужби за тероризам, припадност нарко-мафији и непрестане жеље да убију председника и његову породицу.
Још једна карактеристика ових медијских напада јесте нагло обустављање „ватре“ чим неко од опозиционих лидера сиђе са политичке сцене, што најречитије говори о томе ко је инспиратор, наручилац и егзекутор ових кампања, односно, који је њихов циљ. Ђилас је, док је био градоначелник, био на насловној Курира ваљда непрестано годину дана. Када га је на челу Демократске странке заменио Бојан Пајтић, нови лидер ДС-а уједно је “наследио” и обавезно место на насловним странама таблоида:
Овом аутору је, у мору бизарних саопштења пристиглих из СНС-а, једно од „најдражих“ оно из децембра 2014. године, када је потпредседник ИО СНС Лука Петровић саопштио да је Пајтић у
Мионици лично појео око 50кг чварака (тј. у вредности од 350 евра), а да је онда са својим пријатељима запаковао и из Мионице понео још око пола тоне чварака, односно, у вредности од 3470 евра.
Но, ко се тога данас сећа? Ко се сећа да су кроз сличног топлог зеца пролазили и Саша Јанковић и Драган Шутановац и Сергеј Трифуновић, све до момента када су дизали руке од активног учешћа у политици, а напредњачка ала се бацала на прождирање других, преосталих политичара, али и новинара и медија (што професионалних, што опозиционих), глумаца, писаца, судија и других неподобних?
И где су ту министарка правде и њен одлучујући ударац напредњачкој пирамиди моћи?
У среду 9. јуна је Драган Марковић Палма у Скупштини Србије по ко зна који пут у последњих неколико недеља покушао да затрпа сопствену аферу и сумњу о подвођењу малолетних девојака на јагодинским „бунга-бунга“ журкама, говорећи министарки Поповић да би требало некако регулисати „политички тероризам“, односно, углавном Ђиласа и његову Странку слободе и правде.
„Некада се то звало страни плаћеници и домаћи издајници. Сада све домаћи, све домаћи, а паре са стране“, рекао је Палма.
А онда је министарка Поповић одговорила Палми:
„У сваком случају мислим да је неопходно да ми у законодавни оквир имплементирамо одређене одредбе које ће натерати политичке актере да поштују истину, да изговарају истину, да се
не могу служити само лажима. Наћи ћемо неки начин да не буде – уводимо вербални деликти итд, да људи који изговоре лаж, флагрантну лаж за коју је опште познато да је лаж просто одговарају било финансијски. Видећемо да ли је могуће и кривично имајући у виду да ћемо ми мењати и Кривични законик и Законик о кривичном поступку. Тако да ће то бити једна од тема за размишљање“, рекла је министарка.
Није познато како су реаговали остали чланови Владе Србије, како је реаговао председник Вучић, а како народни посланици. Но – ваљало би да се забрину. Јер, “лаж, флагрантна лаж за коју је опште познато да је лаж“, како рече министарка, јесте модус операнди напредњачке власти ево скоро већ деценију. Шта ће да раде сви ти посланици и министри ако им министарка одузме „средства за рад“? Како ће даље да клевећу и вређају? Шта ће председница Владе да прича код Марића у јутарњем програму? Како ће председник да гостује по силним емисијама и да говори
свакодневно на различитим псеудодогађајима ако буде био кажњаван за сваку изговорену лаж. Хоће ли емисије на Првој, РТС-у или код Марића (само у вечерњем термину) морати да буду скраћене на 10 минута свака, уместо да трају сат и по или три, већ како је председник расположен?
Јасно је да је министарка ово у Скупштини рекла водећи се оној Пашићевој изјави према којој су „закони за опозицију“. Но, уколико се збиља уведе пропис којим се кажњавају политичари зато што лажу, остаје танка нада да ће остале мрвице неокупираног правосудног система гонити и припаднике власти.
Јер, како је закључила министарка Поповић, „просто, немогуће је оставити да ви кажете толике лажи о одређеном лицу, било то политички, политички активно лице или било које друго и да за то не сносите никакву последицу. То мислим да није примерено“.
Ваистину није примерено. Престаните.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 15, 2021
