Pročitaj mi članakBEOGRAD - Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine da Srbija treba da napusti "politiku srbovanja u Beogradu" i da parlament treba da donese novu rezoluciju o Kosovu kojom bi se bazirala na zalaganju za postepenim korigovanjem odnosa između Beograda i Prištine. On je u emisiji Pravi ugao RTV-a ocenio i da je ulazak Srbije u NATO potreban iz bezbednosnih razloga, kako zbog zaštite Srba na Kosovu, tak i zbog same Srbije koja je okružena zemljama NATO-a.
На питање шта се знало и чија је Трепча, одговорио је да то питање треба да покрену повериоци Трепче у судском поступку.
„А највећи повериоци Трепче су Грци, Французи и две бугарске фирме. И зато Трепча не може бити предмет преговора“, казао је он, додајући да је иначе 80 посто Трепче у поседу косовских власти, а 20 одсто „под контролом Срба“.
Говорећи о начину на који би било могуће обезбедити заштиту Срба на Косову и демократизацију Косова по највишим стандардима, а што се наводи као приоритет предложене резолуције, рекао је да је тренутно гарант мира на Косову само НАТО, а да Србија може да утиче на политичке процесе „тако што ће променити политику, тако што престати да Косово користи само као изговор и признати, на пример, да је проблем Трепче настао у Београду а не у Косовској Митровици“.
Упитан да ли се предложена резолуција своди на признање независности Косова, Јовановић је одговорио: “ Не, не своди се. Косово јесте независно, али питање је може ли Србија данас или да ли ће икад моћи да то призна. Мислим да не може, а не знам ни једну земљу која је то урадила. Али то је цена коју плаћамо за погрешну политику“.
Одговарајући на питања везана за одредбе резолуције о очувању верских споменика и објеката СПЦ на Косову, он је рекао да то јесте косовска баштина „као што су римски царски градови баштина Србије а не Италије, што је у нормалном свету јасно“, али да је свакако то и баштина српског народа. Због тога сматра да је заштиту те баштине могуће обезбедити и кроз чланство Косова у Унеску, јер је то организација која се тиме и бави.
Јовановић је оценио и да је противљење уласку Србије у НАТО лоше по Србију и да о тој теми треба више отворено разговарати.
„Јер, како мислимо да сачувамо безбедност Срба на Косову која зависи од НАТО? Без чланства ни ми не можемо бити трајно сигурни, посебно у околностима кад нас НАТО окружује са свих страна“, оценио је.
На питање како су могући инциденти на Косову ако је НАТО задужен за безбедност, рекао је да је насиље на Косову израженије у сукобима међу Албанцима него у сукобима између Срба и Албанаца, који су, како је навео, појединачни инциденти.
Упитан због чега се нико од посланика ЛДП није одазвао позиву Милована Дрецуна за формирање радне групе у парламенту која б помагала суду за ратне злочине против ОВК, Јовановић је казао да је формирање те групе „политичко лудило“, јер, како је указао, не види како посланици Скупштине Србије могу да помажу суду у Приштини.
„Ми треба да помажемо тако да радимо на нормализацији односа која ће омогућити нашем судству, тужилаштву и другим институцијама да нешто ураде на томе. А не овако: позвао нас Дрецун. И шта да радимо с тим позивом?“, запитао је.
Коментаришући црногорске изборе и честитку коју је упутио Милу Ђукановићу, Јовановић је рекао да је оно што се дешавало у Црној Гори у изборној кампањи „показна вежба и порука Србији, порука Русије“.
„То је била показна вежба. Ђукановић ефикасно води земљу која не угрожава руске интересе, али су ипак суочени са притисцима Русије, чији су највиши функционери вређали црногорску власт и претили Црној Гори“, рекао је он.
Упитан због чега сматра да постоји завера Русије и да ли је то плашење јавности, Јовановић је казао да то није плашење, већ да је чињеница да постоји јак утицај Русије која чини све да Србију успори у процесу евроинтеграција и да не уђе у НАТО.
„Мислите ли да је Вучић два дана после избора залутао у Москву, или је Додик уочи референдума такође залутао у Москву? Наравно да постоји јак утицај Русије овде“, навео је он.
Коментаришући нову стратегију ЕУ која од нових чланица израженије захтева јачање владавине права, институција, судова и борбу против корупције, он је оценио да су то послови које Србија мора да ради независно од евроинтеграција.
За случај Савамала рекао је да је „то свињарија за коју морају да одговарају они који су то орагнизовали и спровели“, али да Вучић очигледно није спреман да то уради. На грађанским протестима због Савамале не учествује лично јер, како је рекао, сматра да политичке странке не треба да се тако појављују на тим догађајима, док, додао је на тим протестима има пуно чланова ЛДП-а.
Јовановић је остао при тврдњи јуче изнетој на дискусији о борби против корупције коју је организовао ЦИНС да је Агенција за борбу протв корупције неспособна а да Савет за борбу протв корупције чине „марксисити који су били против приватизације“. Он је негирао да о Савету мисли тако јер је поменут у њиховим извештајима о 24 спорне приватизације, на којима инсистира и ЕУ, међу којима се помињу и нелегалности у приватизацији „Ветеринарског завода“, фирме коју је купио Драган Ђурић 2003. године а која је пре месец дана отишла у стечај. Јовановић, који је тад био председник тендерске комисије, рекао је да му је жао што је фирма отишла у стечај, али да мисли да приватизација није била спорна како је писао Савет.
