Pročitaj mi članakU okolnostima kada postoje brojna otvorena politička i ekonomska pitanja, napredak u rešavanju ekonomskih samo načelno može da se pozdravi. Međutim, uređenje i jačanje ekonomskih odnosa Beograda i Prištine može, ali ne mora nužno da bude u interesu Srbije, što zavisi od toga da li se njime ojačava ili slabi pozicija zemlje u rešavanju suštinski važnih političkih pitanja.
Сем тога, оваквим потезима се додатно делегитимише улога УН, чија администрација и даље функционише у јужној српској покрајини и на чијој улози Србија мора непрестано да инсистира, а континуирано легитимишу приштинске сецесионистичке власти.
У том контексту, споразум потписан у Вашингтону не може да се оцени као повољан.
Коначно, колико год улога Председника Републике у српском политичком систему била снажна јер је заснована на демократском легитимитету, не сме се превидети уставна норма према којој је Влада Републике Србије надлежна за вођење и утврђивање политике земље а не Председник и зато је од највећег значаја да косовска политика Србије – тј. разговори о најефикаснијем начину повратка Косова и Метохије у пуни уставноправни поредак земље – буду предмет шире јавне расправе.
Сваки потез који води јачању Србије је добродошао али ниједан такав потез не може и не сме бити у супротности са Уставом Републике Србије и међународним правом – посебно резолуцијом 1244 СБУН – који представљају једини могући оквир решавања проблема албанског сепаратизма на Косову и Метохији.
