Pročitaj mi članakNezavisno od toga da li je tačna informacija prema kojoj će specijalni izaslanik EU u pregovorima Beograda i Prištine Miroslav Lajčak u četvrtak u Briselu srpskoj delegaciji uručiti nacrt sveobuhvatnog sporazuma koji podrazumeva priznanje secesije Kosova i Metohije prihvatanjem članstva tzv. Kosova u Ujedinjenim nacijama, van svake sumnje je da je cilj zapadnih sila ostao nepromenjen svih ovih godina o čemu ponajbolje svedoče kako „plan“ Martija Ahtisarija tako i predlog Volfganga Išingera o rešavanju kosovskog problema po modelu dve nemačke iz 2007. godine.
Из тог разлога позиција Србије у преговорима мора остати чврста и јасна: преговори се могу водити искључиво у оквиру Устава Републике Србије и међународног права што подразумева тражење договора о суштинској аутономији КиМ унутар Србије.
Нарочито се мора инсистирати на пуном поштовању Резолуције 1244 СБУН којом је стављена тачка на ратни сукоб 1999. године и која представља неку врсту мировног споразума чије би непоштовање могло радикално да угрози стабилност у региону. С тим у вези, мора се захтевати испуњење свих одредби наведене Резолуције међу којима и одредби из четвртог параграфа Резолуције којима се предвиђа повратак српских војних и полицијских снага у јужну српску покрајину.
Западне силе морају разумети да би било јако опасно за све када би се услови под којима је постигнут мир негирали јер би то могао бити увод у негирање и самог мира.
