Поруке које долазе из Београда и Приштине након првог круга највишег политичког дијалога уз посредовање високе представнице ЕУ за заједничку спољну и безбедносну политику Кетрин Ештон и њене турнеје са Хилари Клинтон у БиХ, Србији и на Косову, с правом буде оптимизам.
Развој догађаја и састанака следе један други са динамиком која многе изненађује.

Густина догађаја и брзе промене супротне су деценијском одсуству било каквог разговора, а камоли праве воље за разумевање и договор. Показује се да од густине састанака можемо очекивати помак, стварне промене, односно квалитет и конкретне резултате. У овај процес ће се у Подгорици, захваљујући гостопримству председника Вујановића, ускоро укључити и председник Николић и председница Јахјага, док ће се премијери насмешити један другом средином недеље. То се неће више радити због протокола, не, то ће се дешавати све више и више.

После првих сто дана владе десног центра на чијем је челу председник из левог центра Ивица Дачић, председник СПС, јасно је да је претходна гарнитура, коју је отелотворио тадашњи председник Србије Борис Тадић (ДС), више одржавала кулисе приближавања ЕУ. Нова влада, у којој је најмоћнија фигура мање-више председник СНС Александар Вучић, министар одбране, одлучна је да убрза приближавање конкретним акцијама.

Разумљиво је да таква одлучност изненађује различите публике, али и узбуђује многе људе, а не само опозицију, посебно у интелектуалним круговима, који тешко налазе реч похвале за владу. Али је такође истина, да се на путу ка ЕУ мере само дела. Верујем да ће их бити све више и више која ће бити веома важна и веома другачија.

Ако је пре три недеље Ивица Дачић јавно говорио о подели Космета и није могао да одговори на једноставно питање да ли је такав говор мудар, после неколико упозорења брзо је променио плочу када је схватио да је ЕУ озбиљна у својим одлучним и непопустљивим порукама и политичким ставовима. Ако и када ЕУ каже НЕ подели Космета и то понове све државе чланице, чак и оне које нису признале Космет, и то у свакој од земаља западног Балкана понове САД, то разуме и Србија.

Понављање цене да са конструктивним приступом и напретком у дијалогу Србија, у знак признања за политичку воље и храброст може добити условни датум за почетак преговора ове године, доноси нови дух и ствара велике измене у начину размишљања у многим деловима Србије и ширег региона.

Зашто и како је то могуће? Садашња опозиција сматрала се и сматра се проевропском, и стога се не може супротставити, критиковати, а још мање супротставити влади у одлучујућим корацима ка помирењу са Косметом. Владајућа коалиција то врло добро зна и на то рачуна, и зато ће уз помоћ ЕУ бити могуће договорити и спровести још много тога.

Пошто су важна само дела, а не изјаве, успех ове владе се одликује у потписивању споразума о оснивању заједничке граничне контроле (ИБМ) на граници са Косметом, тренутак истине које ће променити будућност две земље, посебно Срба на северу Космета. Успех неће бити лак, али недавно хапшење нападача на немачке трупе КФОР је права порука за Берлин и целу ЕУ. Србија такође распушта паралелне структуре, пре свега криминалне организације. Једнако важно је успоставити и комплетну цивилну контролу над обавештајним службама, а последњи „Вотергејт“ говори и да полиција треба сталну и потпуну контролу.

Не смемо заборавити да се „др Дабић“ Радован Караџић појавио непосредно после промене на врху обавештајне службе. Самовоља репресивног ресора је у неком смислу достигла врхунац ових дана у Крагујевцу, где је врх полиције прекорачио овлаштења и владао кроз „паралелне структуре“ већ неко време. С друге стране, постаје јасно да претходна влада, заменик премијера и министар унутрашњих послова није био у стању да успостави потпуну контролу, јер се рад органа за спровођење закона координирао у кабинету председника Републике Бориса Тадића.

Борба против организованог криминала и корупције, коју у Србији представља председник СНС Вучић је предуслов за успостављање владавине права, која ће такође „ослободити“ Србе на северу Космета. Из улоге таоца, односно објекта, који је коришћен за многе српске домаће политичке потребе свих претходних влада, коначно ће постати субјект разговора са високим степеном аутономије.

На Космету је раширено потпуно неоправдано неповерење и страх да је Тачи брзо попустио притисцима из ЕУ и САД. Косово је прво формулисало и усвојило формалну преговарачку позицију, док је Београд још увек дефинише.

Нико неће ништа изгубити, а сви могу само добити. Ово је време за промене и оне се већ догађају. У овом тренутку, шири регион посматра и још увек не разуме историјске промене које су на вратима. У Београду је добро познато да је опоравак привреде и успостављање владавине права огроман задатак који ће захтевати године да би се испунио. Пробој у односима са Косовом може дати резултате одмах, тако да та могућност неће бити пропуштена.

Аларми историјске промене звоне пуном снагом. Чују их у Подгорици и активни се ангажују, ваљано их разумеју у Скопљу, где двојац Клинтон/Ештон није био, у Тирани се и даље чуде, али знају да по старом више неће ићи. У Сарајеву је данас очигледно присутан страх од будућности и личне одговорности.

Западни Балкан се буди, зимског сна неће бити, ако желимо на пролеће 2013. да уберемо прве здраве плодове великих промена. Након њих ће доћи до велике потражње у ЕУ. Ивица Дачић долази у радну посету Љубљани. Требало би да те напоре активно подупремо као што смо подржавали сарадњу уместо сукоба још од штрајка рудара и од времена Цанкарјевог дома. То није само политичка, већ је пословна прилика која омогућава раст у нашој непосредној близини.

Аутор је потпредседник Делегације Европског парламента за Албанију, БиХ, Црну Гору, Србију и Космет и известилац ЕП за Србију

 

(Данас)

Oznake: Jelko Kacin, Beograd, EU, ešton, klinton, Kosmet, Priština