U odnosu na druge države Crna Gora je dodatno izložena hibridnim operacijama jer je geografski i demografski mala, ima specifičnu istoriju nastanka sa složenom etničkom strukturom i specifičnim odnosima sa Srbijom, ali je dobro što se u njoj nalaze NATO sajber timovi, izjavila je direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić.
Она каже да ниједна земља није сигурна када је у питању хибридни рат, без обзира да ли је чланица НАТО. „Били смо сведоци да је Русија покушала пуч у Црној Гори, али не треба заборавити да је НАТО сајбер усвојио почетак и домен рата. Напад на земљу чланицу могао је да изазове позивање на члан 5. колективне реакције, јер је напад на једну напад на све земље НАТО, а сада то важи и за напад у сајбер простору, а део хибридних операција се обавља и у сајбер простору“, наводи Милић.
Милић упозорава да су и много веће државе биле изложене операцијама у сајбер простору које су долазиле од државних и недржавних актера.
„Имате и врсту напада која је слична оној у Србији: институције система и они који спроводе законе позивају се да арбитрарно делују према демонстрантима и онима који треба да спроведу закон, на основу тога да ли се демонстранти, према њиховим критеријумима, залажу за добру и часну ствар или не, а то је опасан преседан на који мора да се пази“, каже Милић.
Она истиче и да демократска контрола оружаних снага у Црној Гори можда још није савршена, али играти на етничке поделе и користити систем оружаних снага да реагује арбитрарно је позив на пуч и на одбијање командног ланца.
„То смо чули од српских лидера током ових врло сложених и опасних дешавања у Црној Гори око демонстрација због Закона о слободи вероисповести и ту долазимо до кључне теме – ви морате и сами да пазите да се не наместите да будете жртва хибридних операција и да им не дајете тако лако уплив“, поручила је Милић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 4, 2020