Прочитај ми чланакЕУ ће данас обелоданити и званично своју Стратегију о проширењу на Западни Балкан о којој се већ данима спекулише. Хоће ли датума бити или не, чуће се данас.
Како се ближио данашњи дан растао је број верзија шта ће се наћи у европском документу, који су неки медији описали као „дан Д“ за Србију. Помињало се да је ЕУ спремна да прими шест држава Западног Балкана, па и Косово, затим да Шпанија „нон пејпером“ жели да стопира евроинтеграције Косова и све до тога да датуми уопште неће бити поменути.
Према једној верзји тумачења Стратегије, коју је пренео Танјуг, не помиње се 2019. као крајњи рок за успостављање свеобухватне нормализације односа Србије и Косова, што је иначе више пута помињано као кључна тачка везана за евроинтеграције Србије.
Према незваничним информацијама Танјуга, уместо тога се подвлачи да би две стране требало што пре да закључе свеобухватни, правно обавезујући споразум о нормализацији односа, што значи да је Европска комисија одустала од временског „орочавања“, односно ограничавања те обавезе.
Поред ове, друга „новина“ у односу на првобитни текст Стратегије, односно нацрт тог документа, је однос према Косову. Према информацијама које су дипломатски извори пренели Тањугу у Бриселу, финални текст Стратегије о проширењу предвиђа да Косово може да напредује на свом европском путу „кроз имплементацију Споразума о стабилизацији и придруживању“ и то када „то дозволе објективне околности“.
Оваква промена речника, тачније приступа Европске комисије, у дипломатским круговима у Бриселу за Танјуг се оцењује као спуштање амбиција које су рање постојале о „напретку Косова на ЕУ путу“.
У питању је, како је раније Танјуг писао, чињеница, на коју се позивала и Шпанија, да је Косово ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и асоцијацији заправо дошло до краја свог тренутно могућег евроинтеграционог пута. За сваки следећи корак Косова ка ЕУ биће неопходан консензус свих земаља чланица о статусу Косова као независне државе. Таквог консензуса нема и питање је да ли ће и када бити постигнут.
То се поклапа са тврдњама „Новости“ од прошле седмице да је Шпанија упутила Европској кимисји протест у виду „нон- пејпера“, у ком се та земља, због специфичности ситуације у којој се налази због каталоније, противи евроинтеграцијама Косова као независне државе. Из званичног Мадрида је „Новостима“ речено да Шпанија има не један, већ низ примедби на идеју о Косову у ЕУ.
Раније је, подсетимо, 2025. означена као година у којој би Србија, али и Црна Гора могле да буду примљене у ЕУ. Према верзији агенције Бета, у Стратегији која ће данас бити предсатвљена у Стразбуру не помињу се рокови за испуњење услова на путу до чланства у ЕУ који су били прецизирани у претходној верзији.
У случају Србије, уместо 2019. године која је била наведена као рок за испуњење прелазних мерила у области владавине права и за постизање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа с Косовом, у новој верзији пише да то треба да се учини „хитно“, преноси агенција Хина која је имала увид у најновију верзију текста.
Такође, у претходној верзији је стајало да би Србија и Црна Гора, ако испуне све потребне услове, могле 2024. да потпишу приступни споразум. У новој верзији се наводи да „приступни споразум може бити потписан онда када закључе преговоре и након мишљења Комисије, пристанка Европског парламента и одлуке Савета о примању нових чланица“.
По наводима Хине у новој верзији Стратегије промењена је и формулација која се односи на решавање граничних спорова тако што је, наводно на инсистирање Словеније, из текста избачено да се у случају немогућности да се гранични спорови реше билатерално, арбитража преда Међународном суду.
Према трећој верзији, најновијој, коју су објавиле „Вечерње новости“ у данашњем броју, међу земљама ЕУ влада сукоб управо око датума за Балкан. Наиме, „Новости“ наводе да земље које представљају „тврдо језгро“ – Холандија, Белгија и Немачка су против навођења датума. те земље су, како сазнаје лист, већ доставиле примедбе на текст Стратегије у ком наводе да се датуми не би требало помињати како се не би давала несигурна обећања јер би премањима пријем требало да зависи од испуњења услова.
С друге стране, Аустрија и Италија траже бржи ритам за пријем Западног Балкана. Те земље, заједно са још 10 чланица ЕУ, су крајем јануара доставиле документ у ком предлажу да се Западни Балкан укључи годишње савете ЕУ и пре него што се укључе у ЕУ.
Која год верзија да се покаже као коначна, једно је сигурно и то је у свакој и наглашено: пречица неће бити, а све што је зацртано мораће да се заврши.
