Прочитај ми чланак
Не рачунајући најављену посету премијера Александра Вучића Москви, званичници Русије и Србије у две недеље састали су се најмање три пута. Аналитичари кажу да Русија „појачава братски загрљај“.
Само током јуна први потпредседник Владе и министар иностраних послова Ивица Дачић састанчио је са амбасадором Русије у Србији Александром Чепурином чак три пута, од чега једном и током посете свог руског колеге Сергеја Лаврова.
Миљенко Дерета из Грађанских иницијатива каже да се све то вероватно може тумачити као “микс разних интереса”.
– Нема притисака у правом смислу те речи, да неко некога сили на нешто, већ једноставно Руси лобирају за своју ствар.
Мислим да се овде не ради само и искључиво о енергетици, која је на глобалу кључна тема, јер ми једноставно нисмо толико велики играч.
Пре ће бити да је реч о показивању моћи, снаге и утицаја – каже Дерета и додаје да би било добро да Србија одржи некакву равнотежу.
Са шефом руске дипломатије састајао се и премијер Вучић, који ће већ 7. јула отпутовати за Москву где ће разговарати са најмоћнијим људима ове земље, председником Владимором Путином и премијером Дмитријем Медведевом.
Како је саопштено из Владе, предстојећи разговори с њима “додатно ће допринети учвршћивању пријатељских односа између два народа и две земље”.
Међутим, питање је да ли се ради само о пријатељству или постоје и неки други разлози за оволику заинтересованост Русије за Србију.
Према мишљењу Драгана Ђукановића, члана Форума за међународне односе, највероватнији разлог јесте покушај да се Србија што јасније одреди према западу и истоку.
– Русија вероватно очекује од Вучића да се Србија више и јаче одреди према питању Украјине. Такође, Русија у Србији има значајна улагања када је у питању енергетика па жели да сачува своје позиције и у том смислу. Једноставно, тражи се да Србија буде јаснија у својим ставовима, прича Ђукановић.
Како каже, нису само Украјина и Јужни ток разлог за такав развој догађаја, али истиче да је основа украјинског сукоба заправо енергетика.
– Руси желе да очувају постојеће утицаје и да их учврсте, имајући у виду и чињеницу да Србија с друге стране преговара и са Европском унијом о прикључењу – објашњава Ђукановић.
Поред политичког утицаја, није непознаница и да је Русија заинтересована ЕПС и да то интересовање траје годинама уназад. Остаје да се види да ли ће и то бити једна о тема о којој ће се у јулу разговарати у Москви. За српски ЕПС наводно су заинтересовани и Немци, односно компанија RWE.
„НАТО жели блиске односе са Србијом“
Шеф делегације Парламентарне скупштине НАТО Свер Мурти пружио је данас у Београду уверавање да не постоји никакав притисак на Србију око уласка у НАТО и да је то искључиво ствар одлуке народа Србије.
Како је саопштено из српског парламента, Мурти је такође изразио подршку Србији на путу ка Европској унији и истакао да НАТО жели да са Србијом одржава блиске односе имајући у виду значај сарадње на одржавању регионалне стабилности.
Чланови Одбора за одбрану и унутрашње послове спрског парламента и делегација Поткомитета за трансатлантску одбрамбену и безбедносну сарадњу ПС НАТО заложили су се за сарадњу без обзира на став Србије о војној и политичкој неутралности.
Заменик председника одбора Бојан Костреш истакао је потребу проширења сарадње, иако Србија у овом тренутку не тежи уласку у НАТО. Сам пут Србије у Европску унију и питање Косова подразумевају ту сарадњу, оценио је Костреш.
Шеф сталне делегације Скупштине Србије при ПС НАТО Драган Шормаз је истакао да Србија жели да реализује сарадњу са НАТО попут неутралних земаља, чланица ЕУ, као и да Србија посвећује пуну пажњу међународним мировним операцијама.
(Бета, Блиц)
