Pročitaj mi članak
Као мало када на парламентарним изборима у Србији, предстојећи, који треба да се одрже 16. марта, не остављају простора дилеми ко ће да освоји највише гласова. Извесност на овим изборима постоји и када је реч о томе ко ће бити председник следеће владе. Tешко да у овом тренутку неко сумња у то да ће Српска напредна странка добити највећу подршку бирача и да ће Александар Вучић бити премијер.
Висок рејтинг напредњака потврђен је и последњим истраживањем агенције „Фактор плус”, обављеним од 20. до 26. јануара. Судећи по рејтинзима осталих странака, само би неко чудо могло да угрози прву позицију СНС-а. Или, како то каже Ђорђе Вукадиновић, уредник „Нове српске политичке мисли”, није сасвим немогуће да се измени ова ситуација, али би то морала да буде нека сензација незапамћених размера у српском политичком животу.
Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус”, указује да на сваким изборима постоји нека неизвесност, а сада се она односи на питање да ли ће напредњаци моћи да формирају владу сами, уз неке своје мање коалиционе партнере. Према досадашњим изјашњавањима напредњачких функционера, у првом кругу сарадника наћи ће се странке Велимира Илића, Расима Љајића, Александра Вулина и Вука Драшковића, које ће, по свему судећи, на изборе изаћи на листи СНС-а.
„Извесно је да ће СНС имати највише гласова, али то не мора да значи да ће бити победник. Победник избора је онај ко оствари унапред зацртане циљеве и то се посебно односи на онога ко расписује изборе. Мислим да напредњаци желе широки консензус, а не да сами формирају владу – чак и ако то буду могли. Нешто слично је и Вучић рекао. Мислим да они желе да имају коалицију са двотрећинском подршком у парламенту”, оцењује Пејић.
По мишљењу Ђорђа Вукадиновића, ово ће бити најизвеснији исход неких избора после децембра 2000. године (парламентарни избори у Србији на којима је ДОС надмоћно победио, после победе Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ).
„Ови избори у суштини треба да легализују и легитимишу већ успостављено стање односа и моћи у друштву. Само је питање ко ће бити други, трећи, четврти… И кога ће први узети за коалиционог партнера. У том смислу су ово избори за коалиционе партнере Александра Вучића и Српске напредне странке”, закључује Вукадиновић.
Функционери напредњака подстичу ту неизвесност. Вучић је у „Утиску недеље” изјавио да није истина да се са било ким договорио како ће изгледати будућа влада и да о томе неће разговарати док се избори не заврше. Написе у медијима да су напредњаци већ договорили нову постизборну коалицију са социјалистима председник Извршног одбора СНС Радомир Николић јуче је за Бету назвао „спекулацијама”. Он је открио и шта им је сметало у досадашњој коалицији и зашто су се одлучили на ванредне изборе: „Нисмо имали проблема са коалиционим партнерима у сарадњи, али смо сматрали да на неки начин не могу да прате темпо који смо ми наметнули”.
Ни Брисел, чија се реч уважава на српској политичкој сцени, за сада нема примедаба на одлуку Вучића да се иде на ванредне парламентарне изборе, иако се доскоро у незваничним разговорима могло чути да у ЕУ и САД не гледају благонаклоно на ту опцију. „Дијалог се наставља, а избори су унутрашње питање сваке од земаља”, изјавила је портпарол високе представнице Европске уније Маја Коцијанчич уочи нове рунде разговора Београда и Приштине, пренео је Фонет. Можда је реч и о томе, како су већ истакли неки посматрачи прилика у Србији и Европи, да је Брисел постао попустљивији према овдашњим властима после одлуке украјинске владе да стопира преговоре са ЕУ, а у страху да и Београд не потпадне под већи утицај Русије.
Тако се у овом тренутку чини да Вучића и СНС ништа не може омести да 16. марта остваре добар резултат. Чак ни традиција да они који себи „скраћују мандат” и распишу ванредне изборе – буду поражени. А у то наду полаже професорка Србијанка Турајлић, која у тексту за „Данас” подсећа да су у последњих 15 година сви превремено расписани избори довели до губитка за онога ко их је расписао. И да је Србија „ипак земља чуда”. Половином јануара је и професор Драгољуб Мићуновић упозорио Вучића на негативно искуство превремених избора у новијој српској политичкој историји, јер су и Слободан Милошевић и Војислав Коштуница и Борис Тадић на тај начин „забили себи трн у здраву ногу”.
Можда би, међутим, већа излазност могла донекле да помути рачуне напредњацима, уз нову акцију утицајних појединаца попут оних пре две години који су, у знак протеста против власти Бориса Тадића, заговарали „беле листиће” или победу Томислава Николића на председничким изборима. Социолог Весна Пешић (коју Тадић умногоме криви за пораз на тим изборима) сада све незадовољне напредњачком влашћу јавно позива да гласају за Демократску странку, као најјачу у опозицији и зато једину која има шансу да на неким будућим изборима, пошто у међувремену ојача, победи СНС. Али ни она не рачуна на ове изборе.
Вукадиновић и Пејић, ипак, не виде да тренутно ишта реално може да угрози СНС, па ни већа излазност. На основу расположења испитаника, Пејић оцењује да ће излазност 16. марта бити између 55 и 60 одсто. А то не може битно да утиче на распоред гласова. Не може, на пример, да напредњаке „спусти” на 34 или 32 одсто, ако сада имају 42 процента подршке – може, евентуално, на око 38 процената, процењује Пејић.
„Излазност више утиче на мање странке, оне које су око цензуса али са стабилним бирачким телом. На малу излазност те партије могу да имају шест-седам одсто гласова, али ако излазност буде велика, оне могу да се нађу испод цензуса”, указује он, слажући се са оценама да СНС-у, као странци која има доста сигурних гласова, ипак више одговара мања излазност. С друге стране, ако се и анимира већи број неопредељених бирача, то не значи да ће сви ти „пробуђени” гласати за једну странку. Искуство показује, истиче Пејић, да се ти гласови релативно равномерно распоређују и можда могу за два-три процента ићи на штету напредњака.
И Вукадиновић наводи да би већа излазност можда за неколико процената помогла ДС-у и мало „спустила” СНС, али то не би пресудно утицало на и сход избора. „Можда би то могла појава неког новог политичког субјекта, али то је само у домену теорије”, напомиње Вукадиновић, док Пејић највећу опасност за СНС види – у опуштању напредњака. Ако мисле да су већ завршили посао и да су већ победили, каже он, односно ако им кампања буде лоша и неубедљива, или направе неки велики кикс, то може да разочара људе и одведе их у апстиненцију или их окрене неким другим странкама. Нешто слично се десило Тадићу на последњим изборима.
(Политика)
