Pročitaj mi članak
У БиХ тероризам постоји једино када се нападне Америчка амбасада, у сваком другом случају добија политичку конотацију.
Вишеструки терористички напад у Паризу поново је отворио дискурс о тероризму. Такође, и незаобилазно питање о спремности система безбједности у БиХ да се овом злу супротстави. Да ли је широка лепеза агенција за спровођење закона кадра да превентивним радом осујети терористички напад у припреми? Има ли домаћа обавјештајна структура довољно потенцијала да оперативно буде бржа од нападача, да ли ће партнерске службе на вријеме доставити податке који ће помоћи?
Судећи према досадашњем искуству, имамо више разлога за забринутост него за миран сан. У БиХ су се терористички акти дешавали и показали све пукотине безбједносне архитектуре БиХ. За бомбашки напад на ФИС Витез из 2008. године, када је једно лице погинуло а више повријеђено, тадашњи главни тужилац Тужилаштва БиХ Милорад Барашин рекао је да „није постојала политичка воља да се дјело оквалификује као тероризам, а био је тероризам“. Полицијска станица у Бугојну нападнута је 2010. године. Мевлудин Јашаревић је у октобру 2011. године пуцао по згради Америчке амбасаде скоро 40 минута, док су агенције за спровођење закона вијећале у чијој је надлежности терориста – Федералног или Кантоналног МУП-а, СИПА или Агенције за координацију полицијских тијела.
Улични нереди из фебруара 2014. године за посљедицу су имали паљење зграде Предсједништва БиХ. Федерална управа полиције дјело је оквалификовала као терористички чин, поднијела извјештај Тужилаштву БиХ, које је квалификацију измијенило. Када је Нердин Ибрић у априлу ове године напао полицијску станицу у Зворнику, у највишим државним институцијама, укључујући Предсједништво БиХ и Парламентарну скупштину, водиле су се дуге расправе о природи напада, полемисало се да ли је ријеч о тероризму или о крвној освети. Поједини сарајевски медији спроводили су анкету међу грађанима, који су се изјашњавали са „да“ или „не“ на питање да ли се у Зворнику догодио терористички чин.
У босанскохерцеговачким политичким тијелима и институцијама постоји декларативно изражена воља о борби против тероризма, раде се планови и стратегије, али, када се догоди терористички чин, до изражаја долазе све наше подјеле. У БиХ тероризам постоји једино када се нападне Америчка амбасада, у сваком другом случају тероризам неподношљиво лако добије политичку конотацију. Низ истрага остало је недовршено, а недовршена истрага увијек оставља одшкринута врата злу и могућности да се оно врати.
Када се догоди терористички чин, у свијету или код нас праве се специјалне па и цјелодневне емисије на ту тему, консултују се стручњаци и раде анализе интернет портала који се труде да мржњом индоктринирају младе, али то стање траје двије, евентуално три седмице, када поново дневнополитичке теме засјене све друге. И тако, до нове трагедије и нових жртава. Ми би требало да се понашамо као да се терористички акт догодио код нас, а не у Паризу, да нам се не би догодио. Будите сигурни да Исламска држава има план за Балкан, да њихови оперативци не спавају, и да ће искористити мигрантску кризу да распореде своје људе који ће чекати за њих погодан час. Да бисмо избјегли зло, морамо схватити да је безбједност посао свих, а не само полиције и специјализованих служби. Борба против тероризма подразумијева широк фронт.
P. S. Текст је настао и објављен је пре теорористичог напада у Рајловцу код Сарајева, у коме је 18. новембра селафија Енес Омерагић убио двојицу војника Армије БиХ Армина Салкића и Недељка Радића (прим. НС)
Извор: Нови Стандард – Предраг Ћеранић
