У наредних неколико месеци Србија би требало, ако је судити према најавама, да добије макар још три политичке партије: Нову демократску странку Бориса Тадића и „нове старе“ – Живим за крајину Бошка Ничића и Заједно за Шумадију Верољуба Стевановића, које ће се поново активирати након што су се прошле године угасиле када су се сјединиле са Г17 плус у Уједињене регионе Србије.

То ће значити да ће регистар политичких партија, који води Министарство за државну управу и локалну самоуправу, бројати 96 странака. Уколико поменуте три, наравно, испуне све услове и прођу процедуру како би се нашле у друштву досад већ регистроване 93 партије.

Иако важи мишљење да у Србији постоји превелики број политичких партија, треба имати у виду да је више од половине њих, тачније 54, регистровано као партије различитих националних мањина. Тим партијама је, подсетимо, потребно много мање сакупљених потписа за регистрацију, а нижи је и цензус за њихов улазак у републички парламент.

Најбројније у званичном регистру су партије бошњачке националне мањине. Њих има укупно 11 у овом тренутку, а једна, Реформисти Санџака, обрисана је из регистра ове године. Међу њима најдуже постоји Санџачка демократска партија, од 1990. године, коју заступа Нихад Хасановић, затим Странка демократске акције Санџака Сулејмана Угљанина и Бошњачко демократска странка Санџака Есада Џуџевића, обе основане 1996. године. Прошле године регистрована је и Бошњачка демократска заједница Санџака.

Друге по бројности су ромске партије, којих је регистровано седам, а од којих је најстарија Ромска партија Срђана Шајна, основана још пре 11 година. Затим у регистру партија, на сајту Министарства државне управе, издвајају се по бројности и шест партија мађарске и исто толико албанске националне мањине. Савез војвођанских Мађара, који тренутно чини власт на републичком нивоу, постоји од 1996, док је најстарија мађарска странка Демократска заједница војвођанских Мађара Чонке Арона основана још 1990. године. Из исте године су и две албанске – Демократска партија Албанаца Рагми Мустафе и Партија за демократско деловање Ризе Хаљимија.

По три партије регистроване су као странке словачке, буњевачке, влашке и бугарске националне мањине, а по две странке у Србији броје и Хрвати, Румуни, Русини и Руси. Регистроване су, такође, Демократска партија Македонаца, Црногорска партија, Грађанска иницијатива Горанаца и Демократска левица Србије – Странка националне мањине Грка у Србији, која је основана прошле године, а чији је заступник Цхристос Алексопоулос.

У регистар политичких странака уписане су и три еколошке или зелене партије, а то су Зелени – социјална правда Јарославе Богићевић, Зелена еколошка партија – Зелени Митхата Нокића и Зелени Србије Ивана Карића. Србија има и две „сељачке“ партије – Народна сељачка партија Маријана Ристичевића и Уједињена сељачка странка, коју заступа Милија Милетић. И Комунистичка партија, основана пре четири године, налази се у овој бази података, а као њен заступник води се Јосип Броз.

(Данас)

Ознаке: министарство државне управе, регистрација странке, српске политичке странке, странке националних мањина