Blokadom otvaranja poglavlja 26 o obrazovanju i kulturi Hrvatska već drugi put u samo nekoliko meseci “pokazuje mišiće” prema Srbiji. U tome nema čaki ni podršku velikih sila, već to radi iz čisto političkih razloga i zato što joj se može, saglasni su sagovornici "Blica".

Блокадом отварања поглавља 26 о образовању и култури Хрватска већ други пут у само неколико месеци “показује мишиће” према Србији. У томе нема чаки ни подршку великих сила, већ то ради из чисто политичких разлога и зато што јој се може, сагласни су саговорници „Блица“.

То би у најкраћем био мотив Хрватске која је једина земља која није дала сагласност у Бриселу за отварање овог поглавља, без обзира што је то подржала и најмоћнија чланица ЕУ – Немачка, али и остале чланице.

Овакво иживљавање Хрватске, чини се, могло би да постане пракса приликом сваког следећег отварања поглавља, и то се не би десило први пут. Међутим, како каже Јелица Минић из Форума за међународне односе, за Србију је ово лоше јер не зна где ће се све у перспективи јављати проблеми са Хрватском, са којом има доста нерешених питања.

– Србија би требало да преузме иницијативу за њихово решавање. Треба да се труди да отвори што је могуће више поглавља, и где год је могуће спорна питања отклањати аргументовано. Такође, у нашем интересу је да не дижемо тензије – истиче Минић.

Минић: Демонстрација лоше воље

Како наводи, иако већина земаља чланица ЕУ, у првом реду Немачка, истиче да билатерална питања треба решавати без блокирања, “сведоци смо да то није увек пракса”.

Када су у питању мањине, каже она, Србија сасвим сигурно није ни најгора, “штавише има низ добрих решења која су боља чак и од неких земаља ЕУ”.

– Ово није морало да се деси, и ради се о демонстацији лоше воље. Није добра пракса у односима који су ионако осетљиви, а најгоре је што то отежава живот и српској мањини у Хрватској, и хрватској у Србији – објашњава она.

Разлози за хрватско „не“

Као главни разлог за хрватско “не” наводи се њихов захтев за враћањем културног блага СПЦ у Хрватску, као и инсистирање на правима хрватске мањине у Србији, односно уџбеницима и настави на хрватском језику.

Саговорници “Блица” сагласни су у томе да ова блокада ни Хрватској ни Србији не доноси ништа добро, и да ће ионако крхки односи и даље бити “затегнути”.

Попов: Наставак старе праксе

Директор Центра за регионализам Александар Попов каже за “Блиц” да не верује да Хрватска у било чије име има ммандат да блокира Србију, као и да је већина чланица на њу вршила притисак још летос, када је посреди било отварање поглавља 23 и 24.

– Ово је само наставак старе праксе која датира од претходне хрватске владе, а нова наставља да иде истим путем. Веровало се да ће се са новим премијером Андрејем Пленковићем ствари променити, и остаје да се надамо да ће бити тако – каже Попов, истакавши да је Хрватска још пре неколико година, имајући искуства са Словенијом, потписала да ће билатерална питања решавати у доброј вољи али и да то, нажалост, није случај у реалности.

Хрватска се инати

Попов наводи да ово није добро понашање за Хрватску која блокадом не добија ништа, али која својим понашањем оставља устисак да је неозбиљна и инаџијска земља. Каже и да Србија и Хрватска имају нерешена питања, попут границе и сукцесије, и да ће и она у неком тренутку доћи на “дневни ред”.

– Чињеница је и то да постоји жеља појединих, мањих чланица ЕУ, да покажу “мишиће” према својим суседима, а чињеница је и да је Србија требало да буде иницијативнија у решавању спорних питања како би их било што мање како се будемо приближавали ЕУ, тим пре јер смо знали да ће Хрватска пре нас постати део Уније – прича он.

Пусић: Ситне претње

Са њим се слаже и загребачки универзитетски професор Зоран Пусић који за “Блиц” објашњава да не зна детаље када је у питању подршка Хрватској од стране неке велике силе за овакво понашање, нити ко уопште жели да “своје интересе истерује преко Хрватске”, тим пре што све чланице могу да одлучују понаособ. Блокаду Хрватске види као лош потез.

– Ово је подручје које треба да престане да буде проблем у ЕУ, и постане зона мира и сарадње. Ствари попут ове треба решавати договором и показати добру вољу, пре него се бавити некаквим ситним претњама, што само доводи до супротних ефеката – каже он.

Како наводи, односи Србије и Хрватске су важни пре свега за грађане обе земље, али и за саму Унију. У овом случају, Пусић кривицу види у Хрватској.

– Ако су проблем националне мањине, сигуран сам да би српски политичари о томе разговарали. Овако, само се ствара зла крв на штету обе стране – прича он.

Балкан идеалан за блокирање

Блокаде земаља кандидата од стране чланица ЕУ није никаква нова пракса, а занимљиво је да у томе главну улогу играју балканске земље. Илустрације ради, преговори са Македонијом су блокирани у недоглед од стране Грчке, и то јер нема договора око имена. Словенија је исто радила са Хрватском због спора око Пиранског залива.

 

Izvor: blic.rs

Oznake: blokada otvaranja poglavlja, EU, inat, otvaranje poglavlja, Srbija, Hrvatska