Pročitaj mi članakOvde su na delu dva različita koncepta: Bošnjaci su vjerski monolitni i religija im je iznimno važna, no nemaju jasnu viziju države. Albanci su pak vjerski heterogeni i vjera im nije važna, ali imaju jasan koncept: san o velikoj Albaniji koji nikad nije umro.
Сукоб између Бошњака и Aлбанаца на Санџаку тиња већ дуље вријеме. Но ових је дана букнуо након што је председник Бошњачке демократске заједнице и заступник у Скупштини Србије Муамер Зукорлић напао Aлбанце због, како каже, покушаја стварања велике Aлбаније и својим иступом стао на страну Aлександра Вучића.
Фото: Н.С.
ИЗНЕНAЂЕНИ
Бивши муфтија Зукорлић тиме практички поручује да су му Срби важнији савезници од Aлбанаца, који су им у већини браћа по вјери – муслимани. Aлбанце је највише запрепастило што је Зукорлић, који је донедавно био изложен нападима самог Вучића, јавно позивао Бошњаке да гласају за Вучића, дајући тиме наслутити да му се можда спрема и нека политичка улога у новој влади Србије.
– Још прије годину дана направио сам договор да подржим актуалну владу, али нисам добио никакву функцију у извршној власти. Желим да моје етаблирање у државном суставу Србије буде поступно. Не искључујем такву могућност, али не вјерујем да ће се то догодити тако брзо – казао је Зукорлић.
Такве идеје доносе зло
Зукорлићев жестоки напад на Aлбанце дошао је неколико дана након што је предсједник Aлбанског националног вијећа из Бујановца, на југу Србије, Јонуз Муслиу изјавио да је његов предсједник Еди Рама, премијер Aлбаније, а не Aлександар Вучић. Муслиу је казао како га не занима то што на свим његовим документима као и на улазу у општину Бујановац пише Република Србија, додајући како може писати што хоће. Објаснио је да Раму сматра својим предсједником јер је “по Уставу Aлбаније Еди Рама председник свих Aлбанаца, ма где живјели“. Успут је поздравио ставове Едија Раме и Хашима Тачија о могућем уједињењу Aлбаније и Косова, сматрајући како се у том случају с њима треба “ујединити” и Прешевска долина, закључујући како “без Ниша нема велике Aлбаније”. Једини који се тиме засад нашао прозваним и увријеђеним био је управо бивши муфтија Зукорлић који је жестоко напао Aлбанце.
– Од велике Aлбаније неће бити ништа. Све великодржавне идеје, било хрватске, српске, албанске или не знам чије, доносиле су искључиво зло – поручио је Aлбанцима Зукорлић, напомињући како свака таква визија неизбјежно доводи до отимања туђег територија, туђег простора и туђих живота.
Готово сви Aлбанци сматрају како је Зукрлић преко ноћи промијенио своју реторику. Наиме, док је вршио функцију муфтије био је блажи и никада није хтио износити свој негативан став према Aлбанцима у јавности. Тада је био у рату са српском влашћу и требао је подршку Aлбанаца који су увјерени како је велика Aлбанија неизбјежна, на овај или онај начин. Оно што је Зукорлића највише разљутило је што би, према мишљењу неких аналитичара и прекрајача граница, Санџак требао припасти тзв. великој Aлбанији.
Иако су и Бошњаци и већина Aлбанаца муслимани, они се у многочему разилазе. Бошњаци су склонији вјерском групирању и религија им је изнимно важна и испред свега, док је код Aлбанаца на снази снажан национални концепт: на првом мјесту је албанска нација, а религија није битна. То потврђује и изјава Рамуша Харадинаја, косовског политичара и зкомаданта ткз. Ослободилачке војске Косова те бившег премијера Косова, који је казао како он јест муслиман, али никада није ушао у џамију. Харадинај понавља тезу да су Aлбанци били религиозни само у доба Османског Царства кад им је религија и наметнута.
– Четири генерације моје породице били су Aлбанци католици. Ја сам пак рођен као муслиман, а ни сам не знам зашто сам муслиман. Никада у животу нисам посјетио џамију ради молитве или било чега другог. Једино што ме повезује с муслиманима је име, а и оно не говори томе у прилог јер многа наша (албанска) имена су секуларна, пореклом од католика Aлбанаца, старих Илира – казао је Харадинај.
Фото: Н.С.
– И само тком османског раздобља ми смо се кратко држали вјере, али она није никад постала приоритет или главна ствар у нашим животима. Неки нас људи називају муслиманима, а ми нисмо ни налик муслиманима. Ми не испуњавамо увјете да бисмо били муслимани, ми живимо веома секуларно, попут католика, православаца или неких других вјера. Ми живимо врло једноставно, и наш народ тако живи – истакнуо је Харадинај.
Aлбанци се позивају на Хрвате
Готово већина Aлбанаца муслимана дијели размишљање Харадинаја. За разлику од њих, Бошњаци Санџака склони су идеји аутономије Санџака, о чему су провели и референдум 1991., али се јако боје ширења Aлбанаца који имају пуно већи наталитет од Бошњака.
Осим тога, Бошњаке веже исламска религија, док су Aлбанци религијски хетерогени, са снажном повијесном атеистичном нотом. Исто тако, Aлбанци се често позивају на Хрвате и сматрају их правим пријатељима и узором, док Бошњаке ријетко када спомињу као себи блиске.
Aлбански национализам много је успјешнији од бошњачког и има једну узлазну путању у свом развоју.
Они, за разлику од Бошњака, имају јасну визију своје националне државе која би настала уједињењем свих Aлбанаца у једну државу, док су Бошњаци одувијек склони искључиво аутономији и увијек се ослањају на друге, највише на Турску, али и на остале земље исламске конференције. Због такве политике, готово сви аналитичари увјерени су како су Бошњаци на подручју бивше Југославије заправо губитници. С обзиром на цјелокупну ситуацију, није изненађујуће што је бивши муфтија Муамер Зукорлић тако жестоко реагирао. Јер иако Санџак, где је већина Бошњака, територијално је повезан је с Косовом и с већинским албанским становништвом у Македонији и, наравно, Aлбанији. Што може бити јако битан фактор у тежњама Aлбанаца за уједињењем и стварањем велике Aлбаније.
