Београд – У овом тренутку унутар Европске уније не постоји план о проширењу санкција Русији, које су узроковане анексијом Крима. Само у случају да Москва преузме нове кораке ка дестабилизацији Украјине, економске санкције које је увео Европски савет пре две недеље могле би да буде проширене.

Све док се то не деси, мислим да ће Брисел разумети актуелне ставове Србије. У сваком случају, очекујем да ће Београд, што буде више улазио у преговоре о чланству у ЕУ, морати и да што више хармонизује своју спољну политику са Унијом, истакао је за Данас Хенри Боне, директор канцеларије Фондације Конрад Аденауер у Србији, коментаришући позицију званичног Београда у вези с кримском кризом.

На питање који је дефинитиван и званичан став Србије по питању нестабилности у Украјини, у Министарству спољних послова рекли су за Данас да су се о томе већ изјаснили државни званичници протеклих дана, међу којима су најновије изјаве премијера Ивице Дачића и првог потпредседника Владе Александра Вучића из Брисела. У МСП су подсетили и на изјаву министра спољних послова Ивана Мркића да Србија неће предузимати непријатељске кораке према Русији и да ће нова влада, када буде формирана, објавити своје ставове о свим најважнијим питањима.

Подсетимо, делегација Београда, која је учествовала у понедељак у дијалогу с Приштином у Бриселу, поручила је високој представници ЕУ Кетрин Ештон да Србија поштује територијални интегритет сваке земље чланице УН, али да санкције Русији нипошто неће уводити.

„Лично сам изнео став Кетрин Ештон. Став је чист, поштујемо територијални интегритет сваке земље, али ми нећемо да уводимо санкције Русије. Никада нећемо учествовати у томе, јер бисмо тиме ишли против оних који никада нису уводили санкције Србији, чак ни када је била бомбардована и када су јој неки други узимали територијални интегритет“, саопштио је Александар Вучић у понедељак у Бриселу

Вучић је потом, у интервјуу за Дојче Веле, затражио од европских земаља да, када се ради о односима Русије и Украјине, не терају Београд да према Москви заузима непријатељски став. „Србија има само једну жељу и једну молбу за европске савезнике – не терајте нас да будемо руски непријатељи. Мислим да је то веома фер и веома поштен приступ Србије“, поручио је Вучић. Упитан да опише тренутне односе између Србије и Русије, председник СНС је рекао да ће Србија бити део ЕУ, „а не Евроазијске уније“, као и да жели да има добре и пријатељске односе и са Русијом.

Ивица Дачић је такође објаснио дешавања с високом представницом задуженом за заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ. „Кетрин Ештон је на почетку састанка у понедељак рекла да, за разлику од најава из наше штампе, она не жели да прича о томе, али ми смо сами изнели веома јасне ставове и никаквих расправа, нити примедби с њихове стране није било… Наш став се базира на темељним опредељењима да Србија жели да настави пут ка ЕУ, а да, с друге стране, не жели да предузме ниједан корак који би угрозио њене односе са Руском Федерацијом“, казао је Дачић. Он је притом нагласио да Србија, иако није чланица ЕУ и „нема обавезу“ да своје ставове усаглашава са њеним, прошле године „од 32 случаја 29 пута“ усагласила своју спољну политику са мишљењем Брисела.

Јелко Кацин о Путину и Милошевићу

Потпредседник делегације Европског парламента за Југоисточну Европу Јелко Кацин сматра да се случајеви Косова и Крима не могу поредити, али је истовремено упоредио поступке Владимира Путина са политиком Слободана Милошевића приликом „крвавог распада бивше Југославије“.

„Милошевић је стварао парадржаве Републику Српску и Републику Српску Крајину како би остварио свој наум – сви Срби у једној држави, односно сви Срби у некој већој Србији. По том сличном моделу, Путин покушава да повећа руску територију“, рекао је Кацин за подгорички портал Аналитика.

(Данас)

Ознаке: ЕУ, политика, Србија, Хенри Боне