Све извесније најаве да ће Хаг бити адреса још једног ад хок кривичног трибунала, који ће се овог пута бавити искључиво злочинима почињеним на Косову, иза којих првенствено стоје припадници ОВК, узнемирила је духове у Приштини и већ подстакла поделе у тамошњим владајућим структурама. За Албина Куртија, лидера косовског покрета Самоопредељење, формирање таквог суда представљало би израз капитулације премијера Хашима Тачија, који се, каже, нада да се неће наћи на хашкој оптуженичкој клупи.

„Тачи је капитулирао у разговорима са Србијом и није случајно да трибунал долази управо након те капитулације. Тачи може да заустави трибунал, али мисли да ће у трибунал отићи његови другови, а не он, па због тога није заинтересован да га заустави. Тачи лаже и сви знамо да лаже да није био у рату. Био је на територијама које је надгледала ОВК”, поручио је Албин Курти.

Високо позиционирање некадашњих перјаница ОВК у хијерархији данашњег Косова није спорно, а приштинском руководству етикете о повезаности са мафијашким структурама све чешће лепе и истакнути европски политичари. Све то упућује да ће „нови” Хашки трибунал, са фокусом на злочине на Косову од 1998. до 2000, уколико буде основан, бити одлучнији у намиривању хипотеке за злочине над Србима.

Биће, додуше, и изузетака: већ се спекулише да ће из кривичног претреса који ће се бавити злочинима 1998–2000. бити изузета непочинства почињена на Косову за време НАТО бомбардовања 1999. У супротном би процеси морали да се дотакну и улоге НАТО-а у садејству са ОВК.

Реалнији је ипак сценарио по којем ће се, као у случају Хашког трибунала, „заобићи” свака одговорност алијансе за злочине приликом бомбардовања СРЈ. Могућност подизања оптужнице против НАТО-а спомињала је и некадашња главна тужитељка Карла дел Понте, што је изазвало оштру реакцију Вашингтона.

Албин Курти каже да га не брине преурањена изборна кампања Хашима Тачија.

Да извођење пред лице правде припадника ОВК због притисака и застрашивања сведока није нимало лак задатак, видело се још на суђењима у Хашком трибуналу. Сведоци су листом порицали злочине ОВК, а само би се понеки „излетео” и испричао како стоје ствари. Често се препричава случај сведока који је најпре у хашкој судници категорички порицао присуство ОВК у његовом селу, да би касније у унакрсном испитивању одао да су сељани хранили и облачили три стотине бораца ОВК. Или када је једна сведокиња најпре признала да јој је муж био борац ОВК, да би потом категорички тврдила да је убијен као цивил.

Досадашња пракса Хашког трибунала забрињава и када се има у виду да је некадашњи командант ОВК у подручју Дечана Рамуш Харадинај ослобођен кривице за злочине над цивилима на западу Косова 1998. године. Ослобођени су и његови сарадници Идриз Баљај, вођа специјалне јединице у ОВК и Љах Брахимај, командант логора у Јабланици, који су били оптужени за убиства, окрутно поступање и нехумане поступке, као и за кршење закона и обичаја ратовања у импровизованом заробљеничком логору ОВК у селу Јабланица.

Да ли ће у „новом” Хашком трибуналу припадницима ОВК бити строже суђено, још је прерано говорити. Успех поступака зависиће од сведока, којим се мора осигурати заштита. Застрашивање и убијање сведока у случају Харадинаја и његових компањона разлози су у корист оснивања трибунала у Хагу, а не у Приштини.

Злочинима почињеним од стране ОВК бавили су се малобројни западни медији. Ретки су примери попут америчког новинара Криса Хеџиса, који је још 1999. у опширном есеју у часопису „Форин аферс” писао о финансирању ОВК и бизарној идеолошкој подељености организације „са примесама фашизма, са једне стране, и додацима комунизма, са друге”.

„Настанак ове милитантне наоружане групе замаглио је наде да би чак и компромисни споразум са Београдом могао да буде успешно примењен. Охрабрен мартовским НАТО бомбардовањем српске војске, ОВК ће водити дуготрајни герилски рат у српској покрајини који би могао запалити шири рат у суседној Македонији и Албанији, а у који би потенцијално могле бити увучене и Грчка и Бугарска. ОВК не прихвата компромисе у свом захтеву за независност Косова сада и касније за велику Албанију.”

Приступ према ОВК такође се с временом мењао у западним медијима и јавном мњењу. Још 1998. је специјални амерички изасланик за Балкан Роберт Гелбард изјавио да је ОВК „без дилеме терористичка група” и додао да САД „снажно осуђују терористичке активности на Косову”.

Када су, међутим, на суђењу Слободану Милошевићу његови сарадници тврдили да је деловање ОВК било спорадично и терористичко, судије су процениле да је ОВК била озбиљна оружана групација, све са командним кадром и структуром.

Драган Вукотић

(Политика)