ХАОС У НАЈАВИ: Црна Гора продаје бродове ЈНА које тражи Хрватска

09:59 27.02.2019.

Министарство одбране Црне Горе спрема се да огласи продају два патролна брода (ПП-33 и ПП-34) која су до 1991. године била базирана у ратној луци Лора у Сплиту.

На основу принципа теритиријалне припадности који произилазе из правила о деоби војне имовине СФРЈ ради се о хрватској имовини, а то су два последња капитална брода која су остала у црногорском складишту украдене робе.

(Foto: Thinkstock)

Црногорци намеравају да зарадом од продаје хрватске имовине купе један патролни брод дужине између 40 и 50 метара, пише Макс портал, а преноси Далмација данас.

Прошле године црногорски министар одбране Предраг Бошковић је преговарао са Израелом о продаји ова два брода, а Бошковић се са Израелцима често сусреће последњих година. Једна од идеја је била да се у Израелу обави ремонт, изврши пренаоружање и модернизација та два још врло перспективна и квалитетна брода, а потом да их препродају некој трећој држави.

Такође, стручњаци упозоравају да би се ВПБР-ови у кратком времену могли прилагодити за заштиту израелских плинских поља у Медитерану и попунити рупу до доласка корвета СААР-6 (МЕКО-80). Хоће ли планирани тендер бити први корак да Израел, или нека друга држава, купи, фрегате украдене из Сплита, остаје да се види.

У протеклој деценији црногорско Министарство одбране је продало већину вредних бродова, пловила и оружја бивше флоте ЈРМ-а чије су испоруке, више од 80 одсто, пре 1991. биле у хрватским лукама. Продајом фрегата, ракетних и торпедних чамаца, подморница, ракетних система море-море и обала-море, торпеда и остале бројне технике Црна Гора је зарадила, према незваничним проценама, више од 200 милиона евра.

Ништа од тога не би било спорно, пише Макс портал, да се не намеће питање – одакле тој земљи, која је у војном прорачуну бивше Југославије учествовала са мање од три одсто доприноса, та велика ратна флота? И познати београдски војни коментатор Мирослав Лазански је својевремено иронично упитао ко је и када Црној Гори поклонио чувени школски једрењак „Јадран”.

Овде се сада намећу три питања.

Прво, хоће ли Хрватска затражити од Црне Горе да хитно обустави продају фрегата до окончања сукцесије војне масе? Подсетимо, Црна Гора је игнорисала све хрватске захтеве за повратком школског брода „Јадран”.

Друго, хоће ли Хрватска своје пријатеље у НАТО-у коначно упозорити да Црна Гора не само што продаје украдене бродове, већ и да са њима учествује у НАТО вежбама? Или ће прећутати?

Треће, хоће ли Хрватска обавестити оне у Тел Авиву да преговарају о имовини за коју Црногорци немају власничке папире? Или ће и ту прећутати нечасне радње?

Црна Гора је у војном буџету бивше СФРЈ учествовала са 2,5 одсто, а након распада те државе домогла се чак 95 одсто бродова и опреме ЈРМ-а, јавља Макс портал, преноси Политика.