Pročitaj mi članak

„Grujičić uvredila radnike, lekare i sve građane“

0

Izjava ministarke zdravlja Danice Grujičić da će izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju zaposleni posle petnaest dana bolovanja morati na komisiju je vrhunac licemerja i ozbiljna, nijednim argumentom potkrepljena optužba da su radnici lažni bolesnici, a ordinirajući lekari varalice i uvreda za sve radnike, njene kolege lekare i sve građane koji svakog meseca daju 10,3 odsto svoje zarade za zdravstveno osiguranje, saopštila je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata.

Како наводе из АСНС, не дају радници сами себи боловање, већ лекари који имају стручну компетенцију, професионалну и личну одговорност, пре свега за своје пацијенте. Додају да овакво јавно изражено неповерење у поштење и професионалност струке захтева или извињење или из корена промењен систем примарне здравствене заштите, пише Н1.

„Неспособност министарке да реши барем један од фундаменталних проблема здравства, почев од чекања на операције дуже од годину дана, специјалистичких прегледа на које се чека минимум шест месеци, недостатка лекова и свих других проблема који су, на жалост, постали саставни део нашег здравственог система, Влада и министарка поново заопсењују стварност и насрћу на раднике, а све да би задовољили алавост страних корпорација за ионако пљачкашким профитима које остварују и износе из земље“, истиче се у саопштењу.

АСНС указује да радници већ годинама избегавају боловање и кад су озбиљно болесни, јер губе не само 35 одсто зараде, већ и право на озбиљне бонусе за присутност на раду.

„Зато, свако неаргументовано уопштавање, посебно ако се користе селективно истргнути подаци, од којих је најважнији аргумент, како министарка каже – ‘захтев и притужбе привреде’, представља даљи атак на здравље и социјални положај радника и њихових породица,а на корист корпорацијама и ионако, пребогатој држави и њеним фондовима“, кажу, преноси Н1.

Подсећају да су, према подацима Еуростата, европске агенције за статистику, радници у Србији у 2022. години радили просечно 42,3 сата, што је 2,3 сата дуже од законом прописаног недељног максимума и шест сати више него што су радили радници у земљама ЕУ (36,2).

„Толико о радницима и нерадницима“, закључили су у саопштењу.