Pročitaj mi članak
У среду је у Новом Саду урађено много више од начелног договора о „грађанском блоку“. Дефинисали смо оквире политике, која треба дугорочно да успостави равнотежу на политичкој сцени и пробуди енергију огромног броја бирача који данас не препознају одговарајућу политичку понуду за коју би се определили.
Да као одговорни искусни људи нисмо препознали ту опасност, суочили бисмо се не само са апстиненцијом у изборном дану, већ и с проблемом легитимитета оних који би владали захваљујући резултатима избора с малим процентом излазности. Да ли ће још неке политичке опције и њихови лидери препознати овај тренутак и нови изазов и када ће се то десити, не могу да кажем, али не затварамо врата никоме – каже у интервјуу за Данасову „Изборну грозницу“ Душан Петровић, председник странке Заједно за Србију, одговарајући на питање шта је договорено на састанку ЛСВ, ЗЗС и „Нове демократске странке“ Бориса Тадића о коалицији.
Да ли сте поделили одређене функције у оквиру коалиције?
– И због тога је ова среда била важан дан у политичкој пракси Србије. Први пут се у формирању листе није пошло од математике, страначких апетита, рејтинга и бројева, већ смо кренули од потребе да дефинишемо нову политику која ће бити у функцији развоја и бољег живота.
Кандидат за премијера ће вероватно бити Тадић, а да ли сте разговарали о кандидату за градоначелника Београда?
– Нисмо причали ни о кандидатима, заправо формално не можемо ни дефинисати кандидате за градоначелника или премијера због изборног система. Природно је да Борис Тадић буде носилац листе, а обавеза свих нас је да у кратком року представимо нашу политику и за њу обезбедимо што већу подршку грађана. Такође ћемо заједно дефинисати носиоца листе за Београд. На бази изборних резултата на свим нивоима, онда ће се правити постизборне коалиције, а ја могу само да обећам да ће у тим преговорима, када и ако уопште до њих дође, принципи наше политике и спремност других да их прихвате бити опредељујући критеријум за евентуалне коалиционе споразуме и уговоре.
Лидер ЛДП Чедомир Јовановић није се одазвао позиву на састанак. Како то коментаришете?
– Не желим да коментаришем политичке одлуке других у предизборном процесу. Концентрисан сам на бројне обавезе и одлуке које морам да доносим у ЗЗС и коалицији чију смо политику дефинисали. Ипак, морам да признам да начин на који је Јовановић презентовао своје ставове и одлуке ЛДП није прихватљив и не доприноси изборном процесу.
Да ли бисте ЛДП прихватили у коалицију ако промене мишљење?
– Чини ми се да је њихова одлука коначна.
Тадић је преговарао и са УРС, а они нису били у Новом Саду. Шта се с тим десило?
– Ако кажете да је Тадић преговарао са УРС, онда морате њега да питате ово питање. Ја знам да су Млађан Динкић и он разговарали. То и јесте посао политичара. Па и ја сам лично разговарао с Динкићем, али нису то били преговори, нити је неко ту априори за, а неко против. Разговарали смо принципијелно и конструктивно. Покушали смо да разјаснимо неке дилеме из прошлости, које су наше односе оптерећивале, и утврдили да постоје сличности и разлике када је у питању решавање пре свега економских проблема. Дакле, није било преговора, а ја ништа не сматрам коначним све до момента док се листа коју ће, уверен сам, предводити Борис Тадић не преда РИК-у.
Зна ли се назив ваше коалиције?
– Још не. У оптицају је неколико решења, али још нисам у могућности да вам их кажем.
Тадић је рекао да ће успехом сматрати више од десет одсто гласова. Какав резултат коалиције очекујете ви?
– Не желим да лицитирам. Могуће је да ћемо нашим програмом развоја и уласком Бориса Тадића у изборну трку пробудити енергију код силног света и да ће се један добар део њих одлучити да, гласајући за овакву политичку групацију, не остане ван одлучивања шта ће бити с њиховим животима.
Да ли би ЗЗС прешла цензус ако би на изборе изашли самостално?
– Заједно за Србију је за мање од годину дана, колико функционишемо, направила 96 одбора у Србији, једну озбиљну страначку инфраструктуру. Тако да сам сигуран да су избори 2016, у редовном термину, наша би политичка идеја развоја била више препозната.
Тадић је у процесу формирања странке. Да ли сте размишљали да оснујете после избора заједничку странку?
– Видећемо како ће се развијати политички процес проузрокован одлуком Тадића да изађе на изборе. Све оно што буде доприносило успостављању развоја као суштинске политичке идеје, ЗЗС ће подржати. Да ли ће то бити стварање заједничке странке или неког другог страначког савеза, то ћемо да видимо.
Видите ли вас и Тадића евентуално у следећој влади са СНС?
– У овом тренутку нити је то тема нити било ко о томе у Заједно за Србију размишља. Ми имамо јасан предлог на који начин треба грађанима да прикажемо оно што мислимо да је најбитније. После тога, с једном заједничком предизборном визијом, да изађемо пред грађане и видимо шта ће грађани да кажу. Видећемо шта је реално, а шта не.
Али, многи ове изборе сматрају „изборима за коалиционог партнера напредњака“. Дакле, имате ли амбиције да будете власт или опозиција?
– Ко ће бити у власти, а ко не, о томе ћемо причати после избора. Нема места сада трошити енергију на спекулације шта ће бити 16. марта.
Сучелити визије уместо увреда
Који је, по вама, прави разлог за расписивање ванредних избора?
– То сад није важно. Да је влада у оставци имала јасан економски план, сигуран сам да не би било избора. Све у свему, то више није тема којом се бавим. Избори су расписани и то је реалност. Ово је прилика да уместо фестивала увреда и јалових политичких расправа сучелимо визије о томе како Србија треба да се развија. Ми у ЗЗС имамо план за развој, имамо жељу и велику енергију да развој Србије поставимо у центар свих политичких збивања. Имамо јасан план о пољопривреди, производњи хране, енергетици, рударству, здравству и просвети који треба да буду претворени у моторе развоја. И то ће бити тема наше предизборне кампање, све друго у овом тренутку није важно.
Вук Јеремић
Искључени сте из ДС истовремено када и Вук Јеремић. Да ли сте размишљали о сарадњи са њим?
– Са Јеремићем се нисам видео од летос. Последњи пут када смо се видели имали смо доста удаљен поглед о спољној политици Србије и до овог тренутка не постоји ниједан сигнал који указује да су те разлике мање него раније.
(Данас)
