Pročitaj mi članak
Упоређивање записника са бирачких места у Србији, који су у поседу ДСС и званично објављених података Републичке изборне комисије о коначним резултатима избора на 8.387. бирачких места у Србији, показује масовно кршење законитости током и непосредно после парламентарних избора 16. марта ове године.
Ови избори су незаконити, а анализа показује да је центар извршења великог броја нерегуларности – најобичнијих манипулација и фалсификата, била РИК, за коју не мислимо да је основни мозак операције – тврде функционери ДСС Слободан Самарџић и Владимир Гвозденовић у Извештају о изборним неправилностима на последњим парламентарним изборима у Србији.
У Извештају се као један од кључних момената истиче одлука РИК, са седнице одржане 20. марта, да се „све грешке третирају као статистичке грешке, иако се оне Закону о избору народних посланика, у Упутству РИК не помињу“. Тиме је, према Самарџићевој и Гвозденовићевој оцени , „четири дана након избора РИК у потпуности променио изборне услове, ускратио бирачима Уставом Србије загарантовано право да гласају и онемогућио представнике изборних листа да изврше контролу изборног процеса, чиме је прикрио бројне неправилности и вишкове листића на изборним местима“.
„Одлуком о о понављању избора на бирачком месту број 27. у Новом Пазару руководство РИК добило је додатних седам дана времена за прикривање неправилности на бирачким местима. Занимљиво је да су само на бирачком месту у Новом Пазару поништени избори и поред свих неправилности на осталим бирачким местима у Србији. Услед тешких неправилности, РИК је такође донео одлуку да на пет бирачких места прогласи изборне резултате са статистичком нулом, иако је тог тренутка најуже руководство РИК знало да са истим таквим неправилностима постоји на стотине записника са бирачких места у Србији“, пише, између осталог, у Извештају у коме се РИК, уз конкретно навођење бирачким места, прозива због незаконитог преправљања записника, различитих манипулација гласачким листићима, бројем гласова бирача и гласова за одређене изборне листе, као и електронском обрадом.
Аутори Извештаја истичу да је ова анализа „рађена на узорку од 12 одсто бирачког тела и да је за очекивати је да је на изборима 16. марта вишка листића било на око 500 бирачких места са уписаних око 900.000 бирача, са смањивањем или повећавањем броја гласова око 40 бирачких места са уписаних око 60.000 бирача, док је РИК накнадне преправке приликом обраде података извршио на најмање 1.600 записника са бирачких места, на којима је уписано око 2.400.000 бирача“.
„Ова анализа у најмању руку говори о томе да је Србија далеко од праве изборне демократије. Разуме се, овде није реч само о РИК, већ о целокупном политичком систему земље. Док је у време свевласти СПС опозиција изводила људе на улице и уопште се боље осећао витални елан тадашњег српског политичког друштва, данас преовлађују свеопшта ћутња и мртвило“, упозоравају Самарџић и Гвозденовић. Они садашњу ситуацију пореде са изборима из децембра 1945, који су „само ставили тачку на општу сагласност великих сила у вези са југословенским комунизмом и малобројне опозиционе учеснике гурнули ван маргине званичне политике“.
Није став ДСС Самарџић и Гвозденовић овај извештај, који ће се наћи на сајту Фонда Слободан Јовановић, објављују „у својству грађана“. Александар Поповић, заменик председника ДСС, раније је изјавио да је Председништво странке закључило да „нема довољно материјалних доказа о изборној крађи 16. марта“. Реаговање РИК Председник РИК Дејан Ђурђевић изјавио је да је законски рок за приговоре одавно истекао и да је нерегуларности требало пријавити на време. Што се тиче статистичких грешака, „више избора уназад постоји правни спор у који је укључен и ДСС, а тиче се тога да ли РИК има право да по службеној дужности поништи нелогично попуњене записнике или их поништава на основу приговора“, објаснио је Ђурђевић.
(Данас)
