Прочитај ми чланак
Србија има бројне примедбе на нацрт платформе о заједничкој преговарачкој платформи за поглавље 35, а најважније су следеће.
1) У нацрту нема стандардног дела који се односи на усклађивање садржаја са заједничким правилима и прописима ЕУ (аqуис цоммунитаире), што иначе садрже платформе за сва остала поглавља.
2) Говори се о “Напретку у процесу нормализације односа са Косовом (уместо са Приштином)…).
3) Захтева се престанак финансирања српских структура, укључујући привремене општинске органе, чиме би без посла остало око 5.000 људи, а довело би и до нарушавања ауторитета државе Србије на Косову и Метохији.
4) Успостављање косовског правног поретка на северу Косова, без прецизирања да је то изводљиво тек након формирања Заједнице српских општина (ЗСО).
5) Подношење кварталних извештаја Министарству унутрашњих послова Косова и Министарству правде Косова о исплатама пензија пензионисаним припадницима МУП-а и радника у правосуђу, што излази из оквира Бриселског споразума и за шта у српском законодавству нема основа.
6) Доношење посебног закона о седиштима и територијалној јурисдикцији судова и тужилаштва у Србији, што би било супротно Уставу и постојећим законима.
7) Прихватање косовских печата и заглавља у службеној кореспонденцији, што је проблематично због термина “Република Косово” на тим обележјима.
8) Решавање проблема управљања над хидроцентралом Газиводе, без наглашавања да се о томе претходно мора постићи сагласност обе стране.
9) Омогућавање џављанима трећих држава прелазак са Косова у Србију, што је неприхватљиво због термина “трећа држава”, чиме се имплицира да је КиМ држава.
10) Примедбе српске стране на претходни Нацрт извештаја о скринингу за поглавље 35 нису озбиљно разматране нити уважене.
Тих десет тачака Србија види као стварање простора за индиректно признавање Косова, независно од дијалога Београда и Приштине.
После оштрих реакција из Београда, у Бриселу тврде да у платформи нема ничега што излази из оквира бриселског дијалога.
Дипломата из чланице ЕУ, који је ипак желео да остане анониман каже да током дискусије о платформи, која је на амбасадорском нивоу одржана прошле недеље, није било ничег што би одударало од ставова који су се и раније чули у Савету.
„Била је то неформална дискусија, прва од многих које ће уследити“, рекао је тај дипломата.
Извор каже да је на поменутом састанку Немачка предложила да се у платформу укључи ставка у којој се наглашва да од напретка у поглављу 35 треба да зависи напредак у укупном процесу европских интеграција Србије, са чим су се сложиле Велика Британија и Хрватска.
– То није ништа ново, јер је већ објављено у закључцима Европског савета од 16. децембра 2014.“, навео је он и додао да су се током дискусије чули и ставови да је, управо с обзиром на то да је реч о раније усвојеном тексту, непотребно уграђивати га у заједничку платформу .
– У конацан текст резолуције ући ће само оно што прихвате све земље чланице, а многе сматрају да мишљење Србије, као заинтересоване странке, такође треба узети у обзир- каже овај дипломата.
У Европском савету су изненађени жестоким реакцијама Србије на нацрт платформе.
Функционер Савета који је такође тражио да остање анониман каже да ни формулација о томе да се процес нормализације води између Србије и Косова (уместо између Београда и Приштине, на чему инсистира Србија) није нова у званичним документима Савета.
– Ако погледате било које закључке Европског Савета о Србији у последње две године, наћи ћете да се тамо говори о процесу нормализације између Србије и Косова, које је редовно означено звездицом као што је договорено – рекао је он.
Извор: Танјуг
