Pročitaj mi članak
(Видовдан.орг – Драгомир Анђелковић)
Фраза „европске вредности“ – одавно је постала огољени цинизам. Ретко ко у Србији то није схватио још док су многе чланице ЕУ, причајући хуманистичке бајке, слале своје бомбардере да по Србији проливају крв.
Да и не говоримо о више него циничном називу „Милосрдни анђео“, дат НАТО операцији иза које се крила агресија налик онима које је спроводила нацистичка Немачка. Но, време лечи све, па се и истина „излиже“.
Ако и не заборавимо шта је шта, раскораку између речи и дела почнемо да придајемо много мањи значај. Некако, огугламо на лажи. Оне нам све мање „боду очи“ па полако тотално утонемо у „реалност“ саткану од њих. А једно је да привремено прихватамо оно што нисмо у стању да променимо, а друго је да се са тим суштински поистоветимо. Зато, да последње не би било наш случај, суочавајући празне речи и дела на која се односе, подсећајмо се колико су бедне прича о„европским вредностима“. Не треба нам много напора да видимо да у интерпретацији оних који се најгласније на њих позивају, оне заправо „не вреди ни пола луле дувана“.
Да је тако и ових дана имамо бројне примере. Док неоусташки елементи у новопеченој ЕУ Хрватској, уз симпатије,чини ми се, већинског дела тамошње јавности, приређују шовинистички пир у Вуковару – Брисел готово да ћути. Из ЕУ престонице чују се тек начелне и благе осуде онога што би, да се којим случајем догађа у Србији, било разлог за озбиљне притиске па и санкције. А Црна Гора, да и њу не заборавим, третира се у поменутом центру моћи, као успешна „транзициона демократија“, која се убрзано приближава капијама Европске уније. Нема везе што је на њеном челу криминални режим који као да се инспирише делима Бокасе или Иди Амина а не, што би било природно с обзиром на ЕУ похвале, нпр. Конрада Аденауера. Ето, то су данас тзв. „европске вредности“!
О њима много говори и понашање наших политичара, медија и НВО делатника – који се у исте већ деценијама куну. Тако арогантни и агресивни Б. Поповић, миљеник „наше“ Анти-Србије, као што је некада у духу тоталитарних система покушавао да цензурише медије у Србији, сада то настоји да обавља за М. Ђукановића. И толико је приљежан да чак и физички напада новинаре који њему и његовом газди нису по вољи. О томе сведочи Поповићев „европски“ атак на екипу подгоричких „Вијести“. Додуше, ваљда је то и нормално. Како се каже: „С ким си, онакав си“.
А какве су владајуће структуре водећих држава ЕУ указује и њихов однос према рату у Сирији, односно најновијој, најављеној ако не и започетој, америчкој агресивној авантури. Ту је и учествовање у, не само нелегалном, већ и дивљем лову на Сноудена. Довољно је поменути грубо кршење међународног права у вези са недавним приземљењем и претресом авиона председника Боливије. У настојању да се задовољи Вашингтон у томе су учествовали Французи, Аустријанци и Португалци.
Толико о наличју „европских вредности“, пре него што и завршимо са том темом освртом на „повратак Француске на Балкан“, што нам је ових дана најавио један француски министар. Као да се она није овамо вратила 1999. Или 1995. године, када је, уз њено активно учешће, извршена агресија на Србију и РС.
У вези са тим, сетио сам се једног сјајног документарног филма РТС-а (истог имена као и НАТО агресија), посвећеног бомбардовању, у коме један наш пилот из Другог светског рата, у складу са некадашњом српском заблудом о пријатељству са Француском, каже да му је најтеже то што нас је и та држава напала. Изневерена љубав највише боли. Зато не наседајмо више на кукавичија јаја која нам се поново подмећу. Можда има смисла да будемо евро-прагматици, али не смемо да будемо евро-фанатици и да прихватимо бајке о ЕУ вредностима!
