Pročitaj mi članakDalji politički angažman Tomislava Nikolića, posle odluke Predsedništva SNS da kandiduje Aleksandra Vučića, nije poznat, on sam ostavlja prostor za nedoumice, a u javnosti se to pitanje svodi samo na nametnutu dilemu - ili predsednik ili ga (politički) nema.
Сам Николић, наиме, у среду је, упитан да ли ће се кандидовати за председника, остао недоречен, кратким одговором: „Договорићемо се, боже здравља…“.
Колико год бројке биле неумољиве, а оне су, према истраживањима, показале да само Вучић у првом кругу може да осигура победу против било ког кандидата, док би се Николићем било и другог круга с неизвесним исходом, медији (Блиц) преносе да је актуелни шеф државе био незадовољан исходом гласања на Председништву странке, мада данас изјављује да није изненађен.
Такође, медији су пренели да је његов син Радомир гласао за Вучића, и док неки у томе виде рационалан став, који и једног и другог Николића оставља „у игри“, сам председник Србије данас каже да је његов син изнео свој лични став, у чему поједини аналитичари „читају“ поруку да он такво мишљење не дели.
Регион: Шта ће бити са Томом?
Медији у региону у уторак су, извештавајући са седнице председништва, односно о једногласном ставу да њихов кандидат за председника Србије буде Александар Вучић, коментарисали да то значи одлазак Николића с политичке сцене.
И претходних се дана на ту тему писало, па је, такође Блиц, имао комбинаторику по којој су се Николић и Вучић већ договорили тако што ће кандидат бити Вучић, док ће Николићев наредни посао бити амбасадорски у Москви, а његов ће се син наћи у улози председавајућег парламентом.
Да је Николића могуће замислити и на некој другој државној функцији било је назнака у неким изјавама, па је недавно директор Културног центра у Новом Саду управо о томе писао у ауторском тексту поводом наметнуте алтернативе – председничка функција или пензија.
За реформе, против Николића?
И немачки Дојче веле се данас бави политичком судбином Николића, коју види као неизвесну, док одлуку руководства странке коментарише као рационалну, такође с обзиром на истраживања која му у другом кругу не дају шансе.
Председништво СНС је, вероватно имајући у виду могуће импликације по странку, а након одлуке да кандидат напредњака за председника буде Вучић, управо њега обавезало да настави разговоре са актуелним председником Републике и да покуша да обезбеди пуно државно јединство.
У том се контексту може тумачити и данашњи одговор Николића на питање да ли намерава да се кандидује – да ће „договорити“, али је, ипак, тачку на целу причу ставила изјава Вучића да воли Николића, али да више воли Србију.
Ројтерс је, иначе, кандидатуру Вучића оценио као кључни тест за његову популарност, пре свега реформи које је започео, а колико су томе били посвећени чланови председништва странке приликом одлучивања говори то што су одлуку донели – једногласно, и за Вучића, и за реформе, али, чини се, и против Николића, шта год то значило.
