Прочитај ми чланак

ЕУ спушта рампу на брзу пругу Београд – Будимпешта?

0

Мађарска је под лупом међународних званичника, и то због дуго најављиваног пројекта изградње пруге од грчке луке Пиреј, преко Београда до Будимпеште. Кинеска инвестиција на радару је Европске комисије, јер није разјашњено да ли је начин на који Кинези желе да реализују овај пројекат, у складу са европским прописима.

Може ли на брзу пругу од Београда до Будимпеште, рампу да стави Европска унија, која већ испитује финансијску страну пројекта? Локомотиву, за сада, вуче уназад истрага Европске комисије, која је усмерена на Мађарску. Као чланица ЕУ морала је да распише тендер за изградњу пруге.

Pruga-BG-Budimpesta

Из Европске комисије кажу да је у току дијалог са надлежнима и да уколико се испостави да су Мађари доделили уговор о радовима без тендера, то значи да су и прекршили прописе Европске уније. То би у пракси значило и новчану казну за Мађарску. Питање је, међутим, да ли то значи да је даља судбина изградње пруге неизвесна?

Из Европске комије данас није било одговора. У Влади Србије уверени су да могући проблеми на релацији Будимпешта- Брисел, неће утицати на изградњу пруге кроз Србију.

Иако је од 350 километара, симболично урађено само неколико прагова приликом промоције пројекта, министарка Зорана Михајловић наводи да је српска страна урадила све што је очекивано и да радови следе у мају.

„Две године од како је почео разговор о пројекту, потписивање меморандума, израда документације, ми смо дакле у комуникацији са Европском комисијом и разговарамо о томе шта Србија ради. Ово што сте ви сада поменули је пре свега питање чланица Европске уније, односно Мађарске. Оно што ја знам то је да је Мађарска припремила начин како ће то да реализује кроз неко заједничко предузеће, које праве, не знам све детаље”, навела је Михајловић.

Брисел се противи да се уједно са кредитом договори и извођач, објашњава саветник за страна улагања Милан Ковачевић и наводи је реално очекивати да такви услови буду постављени не само мађарској, већ и српској страни.

„Други сценарио је онда да Кинези прихвате да дају кредит, а да се нађе преко тендера најповољнији извођач или као што је било са Јужним током да се одустане од тог пројекта. Када узимамо и кредите за одређене пројекте, не би требало да нам истовремено тај кредит одреди ко ће бити извођач и утврди колика је вредност пројекта, тиме мало идемо грлом у јагоде, јер не знамо пошто би стварно коштао тај пројекат да је на тржишту”, истиче он.

На тај начин – закључује наш саговорник – отежавамо да у игру уђу и домаћи извођачи, који сада немају шансе да учествују у изградњи. Ако рампа за брзе возове између Београда и Будимпеште буде спуштена, штету би имао и Пекинг ком је та рута опција за извоз ка новим тржиштима.