Pročitaj mi članakDr Ibrahim Kalin, glavni savetnik i desna ruka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, priča za "Blic" o odnosima Srbije i Turske, situaciji na Balkanu, konfliktu sa EU, ali i odnosima s Rusijom i SAD...
Фото: Reuters
Др Ибрахим Калин, главни саветник и десна рука турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, прича за „Блиц“ о односима Србије и Турске, ситуацији на Балкану, конфликту са ЕУ, али и односима с Русијом и САД…
Како бисте описали односе између Турске и Србије?
Одлични су. Председник Ердоган и премијер Вучић срели су се неколико пута. Сматрамо да Србија игра улогу фактора стабилности на Балкану, пре свега захваљујући одговорној политици коју води према Босни, Хрватској и осталим земљама у региону. Иако имамо несугласице по питању признавања Косова, и то поштујемо, надам се да ћемо и то ускоро превазићи.
Турска успешно сарађује и са САД и с Русијом. Може ли и Србија седети на две столице?
Наравно да може. Ви сте важна земља на Балкану и имате капацитет да водите политику умерене дистанце и равнотеже према тим силама уместо да станете на страну једне од њих, као што многи чине. То није нимало лако, потребно је много суптилности и политичког знања и рада, али сигурно да није немогуће, нарочито за вас.
Какав је ваш став о спекулацијама да Милорад Додик планира да организује референдум о отцепљењу Републике Српске?
Јасно смо заузели став против таквог референдума. Оно што је господин Додик урадио с недавним референдумом за гласање о Дану Републике Српске је веома провокативан и нездрав потез. Свесни смо да је то била припрема за референдум о сецесији РС, али храбри то што господин Додик има јако мало подршке у међународној заједници: ЕУ и САД су против тога, а и све остале земље на Балкану, јер нико не жели проблеме. Чак смо апеловали на наше пријатеље који имају утицај на Додика да пробају да га одговоре од таквог потеза. Тај референдум не би био уставан. Наставићемо да пратимо ту ситуацију веома пажљиво.
Председник Ердоган је недавно дао запаљиве изјаве по питању Мосула?
Подржавамо акцију ослобођења Мосула са савезничком коалицијом на челу. Проблем је у томе што Турска никада није представљала претњу по Ирак. Ниједна терористичка организација није користила Турску како би угрозила интересе Багдада. Али, нажалост, обрнуто се дешавало, а и даље се догађа. Имате ПКК и Даеш који нас нападају с територије Ирака. Ми на то морамо да реагујемо. Рекли смо Ирачанима: „Ако нисте у стању да решите овај проблем сами, онда морамо да урадимо нешто по том питању“. Поштујемо суверенитет Ирака, али ако они не могу да сузбију безбедносне претње по Турску које долазе из њихове земље, онда то морамо ми.
Хоћете ли пустити избеглице ако ЕУ не испуни обећања?
Настављамо да примамо избеглице из Сирије и Ирака, имали ми договор са ЕУ или не. Питање је шта ће Европа урадити са свим обећањима које нам је дала, а које није испунила. Ми поштујемо своју страну договора. Али уколико ЕУ настави са избегавањем испуњавања обавеза, ми нећемо приморавати Сиријце да остану у Турској. Да се разумемо, нећемо их ни терати ка Европи, примаћемо нове избеглице, али ако неко жели да иде у ЕУ, а има легална документа, нећемо га спречавати у томе.
Прича се да ћете променити устав који би концентрисао још већу моћ у рукама Реџепа Тајипа Ердогана?
Тренутно постоји велика дебата о томе. АКП ће наставити да припрема предлог измене турског устава и ускоро ће га изнети на гласање у парламент, где ће нам требати 336 гласова „за“ како бисмо организовали референдум. Ово ће бити реализовано у наредних неколико месеци, када ћемо врло вероватно успети у својој намери, а народ ће гласати о преласку на председнички систем. Њихова реч биће последња.
„Викиликс“ је недавно објавио да је Фетулах Гулен донирао велике своте новца кампањи Хилари Клинтон?
Те донације постоје. Ипак, ми верујемо да Гулен злоупотребљава специфичан систем у САД како би стекао политички утицај над наредним председником САД. Ако Хилари дође на власт, надамо се да ће то питање схватити веома озбиљно јер је она фигура која познаје наше прилике. Радили смо заједно и имамо доста заједничких интереса, од енергетике до борбе против тероризма.
Ердоган говори у лице шта мисли
Ухапшено је 66.000 људи због покушаја пуча, а председника Ердогана криве да се тиме обрачунава с неистомишљеницима користећи управо пуч као изговор. Неки важни фактори у ЕУ га чак називају диктатором.
Појединим политичким факторима у Европи очигледно треба непријатељ, а то су за њих муслимани, који су, парадоксално, део европског друштва од осмог века. Европа за себе говори како је мултикултурални континент, а заправо је изгубила право да себе тако назива још од када је 1492. протерала муслимане и Јевреје.
Сада је демон Ердоган, који је једини лидер који Европи каже у лице шта мисли. Зато га не воле и проглашавају диктатором. Када у УН каже да је свет већи од пет земаља, противећи се систему СБ којим командује пет земаља… он нервира моћнике. Када се том анимозитету додају гуленисти који развијају и потпирују такву пропаганду, ето вама диктатора.
