Прочитај ми чланак
(Бета)
Лондон – Споразум који су постигли Србија и Косово 19. априла је историјски и показује да је привлачност проширења ЕУ и даље довољно јака, пише британски Економист.
Људи и земље чине ствари којима би се иначе супротставили, пише тај недељник.
„Економист“ у броју који излази у суботу указује и да споразум представља велики успех за високу представницу Европске уније за спољну политику Кетрин Ештон, која је посредовала у десет рунди тешких преговора између вођа две стране.
Како се наводи у тексту, о споразуму су преговарали људи чија прошлост „тешко да указује на то да су направљени за компромисе“.
Од када су постигли споразум сви учесници су оптужени за велеиздају и добијали претње смрћу, наводи „Економист“, али додаје да има наговештаја да већина Срба и косовских Албанаца верују својим вођама и томе да су они урадили исправну ствар.
На Косову, где је већинско албанско становништво, које је прогласило независност од Србије 2008. и које Србија још не признаје, суштина најновијег споразума је велика погодба, Србија признаје ауторитет косовске владе над целим Косовом, а Косово даје велику аутономију Србима који живе на северу, где такође неће бити распоређене новонастале косовске оружне снаге.
Међутим, око 45.000 Срба који живе на северном Косову нису срећни, наводи лист и подсећа да су од краја косовског рата 1999. косовски Срби великим делом живели ван државне власти, да је цветало кријумчарење и да су 2012. на референдуму изгласали да неће да имају никакве везе с Косовом.
Многи би, како пише „Економист“, више волели да виде формалну поделу и север Косова који је правно везан за Србију, него овакав споразум који их обавезује.
Лист наводи да може бити тешко да се овај споразум спроведе, посебно ако Срби са севера организују отпор, али српска влада ће им рећи да поштују споразум, а могли би и да увиде да у њему има и предности.
Избори ће бити одржани у четири већински српске северне општине, које ће, када буду формиране, наставити да добијају новац од српских власти за образовање и здравство и друге јавне службе, али добијаће и друге субвенције од косовске владе и Европске уније, пише „Економист“.
Леди Ештон је, како наводи лист, на крају успела да издејствује споразум, јер је имала нешто да понуди. Подсећа се да је три дана после парафирања споразума Европска комисија предложила владама земаља чланица ЕУ да у јуну дају Србији датум за почетак приступних предговора, а то се може десити 28. јуна, на годишњицу Косовског боја 1389. године.
Такође се указује на то да је Европска комисија предложила и формалне преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању с Косовом, што је прелиминарна фаза у процесу придруживања.
Критично за овај споразум биће његово спровођење, понавља лист и подсећа на то да немачки Бундестаг такође треба да пристане на њега.
Овај споразум је постигнут у тренутку када на великом делу Балкана влада осећање стагнације, наводи се у магазину.
Указује се и на то да је процес приступања ЕУ у Босни и Албанији, изгледа, блокиран, да је Македонија само нешто мало даље одмакла због дугогодишњег спора око имена са Грчком, мада ће Хрватска постати чланица ЕУ 1. јула, а и Црна Гора остварује неки напредак ка Унији.
„Успех леди Ештон би требало да помогне да се поправи мрачна балканска атмосфера“, наводи се у листу.
