Прочитај ми чланак
Време је да се проблем севера Косова реши јер континуирани замрзнути сукоб није добар ни за кога.
Пат-позиција, наиме, све оставља на ивици, неспособне да започну да живе нормалан, миран живот.
Најбољи исход би представљало компромисно решење, оне врсте коју Петорка одбија да подржи. Али сваки покушај да се употреби сила – или да се Хашиму Тачију и његовим снагама безбедности допусти да то учине – водио би до најгорих исхода.
Политика петорке ЕУ да се Србија сатера у ћошак и да се њено руководство принуди да север Косова преда под контролу Приштине изгледа да није имала успеха. Србија је суочена са избором између чланства у ЕУ у догледној будућности и стављања Срба на северу Косова у безизлазну ситуацију, а Београд није могао да оде даље од свог предлога аутономије.
Приштина је – тврдећи да има пуну подршку САД – остала при свом ставу да њен “суверенитет” мора да се прошири и на север Косова, и то под њеним условима. Шефица спољне политике ЕУ Кетрин Ештон је можда мислила да ће Београду моћи да наметне једнострано решење, тако што ће ЕУ искористити као средство притиска. Можда је веровала и да нема другог избора него да покуша да то изведе, имајући у виду непоколебљиву подршку САД Приштини (политика САД се годинама састојала у умиривању косовских Албанаца попустљивошћу и препуштању проблема ЕУ).
И шта сад? Како се може чути, амбасадор САД у Приштини је недавне преговоре назвао “последњом шансом” за решавање проблема између Србије и косметских Албанаца. Хсшим Тачи је саопштио да је он пристао на предлог и да је на Београду било да бира хоће ли пристати или не.Упозорио је да ће без споразума његова влада проширити своју власт на север, уз помоћ својих међународних помагача.
А то покреће могућност да творци политике Петорке размишљају о сценарију “Хрватска 1995”. Блогови су протеклих месеци били пуни албанских подсећања на “Олују”, као план Б. Опасност не представља напад НАТО на север Косова, већ нове провокације Приштине, са циљем да се изазове криза, која би затим оправдала оружану интервенцију међународних снага (Кфор и Еулекс).
Најбољи исход би представљало компромисно решење, оне врсте коју Петорка одбија да подржи. Али сваки покушај да се употреби сила – или да се Хашиму Тачију и његовим снагама безбедности допусти да то учине – водио би до најгорих исхода. Сила би могла да доведе до насиља, а ако се ствар отме контроли, исход би остао исти – подела и/или етнички сукоб.
Најбољи план Б за Петорку би могао бити да своје ставове ревидира сада, док могућност за то постоји. Ако ова или она земље Петорке то блокира, можда је време да се ствар пребаци на Савет безбедности УН и Контакт групу у пуном саставу.
*Џерард М. Галучи је пензионисани дипломата САД и припадник мировних снага УН. Од јула 2005. до октобра 2008. био је регионални представник УН у Косовској Митровици.
(Блиц)
