Pročitaj mi članakČuvena rečenica predsednika Srbije Aleksandra Vučića ”Ne dam Gazivode!“ odzvanja do danas, piše Dojče vele.
У сталном надигравању лажним вестима и дизањем тензија, ово језеро са хидроелектраном заузима централно место. Зашто су Газиводе тако важне и спорне?
“Газиводе“ је практично постала реч недеље у Србији, заједно са драматичним упозорењима српских власти и таблоида како се припрема насилно преузимање стратешких енергетских објеката на северу Косова. Од најављене инвазије косовских јединица и НАТО, на крају су се на прилазима језеру и хидроелектрани Газиводе појавили малобројни војници Кфора уз објашњење да је реч о “планираној редовној вежби“.
Српске власти су ипак због догађања на Косову одржале и хитну седницу Савета за националну безбедност, након које су опозиција, поједина свештена лица и “стране агентуре“ оптужени да шире гласине о потенцијалним инцидентима на Косову што, како кажу, уноси узнемирење међу Србе и отежава преговарачку позицију Србије.
Шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић сличну изјаву је дао и дан касније, када је нагласио да су за Србију црвене линије што се енергетике тиче Трепча, хидроелектрана Газиводе као и трафостаница Валач.
Газиводе се често помињу као мета приштинских власти које желе да их укључе у косовски енергетски систем. То језеро и хидроцентрала, као и трафо-станица Валач, кључни су енергетски ресурси на северу Косова у власништву Електропривреде Србије. Газиводе, према проценама, приходују десетине милиона евра годишње.
Део система је и канал Ибар-Лепенац, виталан за читаво Косово, почев од снабдевања водом, до наводњавања и расхлађивања Термоелектране “Обилић“. Ако би се са једне стране, дакле, заврнуле славине, то би практично паралисало енергетски систем Косова.
Албанска страна је током јуна довела у питање технички дијалог јер је инсистирала на примени енергетског споразума, док је српска страна форсирала успостављање Заједнице српских општина. А ако је енергетика тачка број један, Газиводе су кључни делић те слагалице.
Економски и национални интереси
Стога заменик главног уредника Новог магазина Мијат Лакићевић каже да се “око Газивода преплићу економски и национални интереси. То језеро се једном трећином налази на територији Србије, а две трећине на северу Косова. Оно што је још важније, реке које пуне језеро долазе из Србије, што напаја хидроелектрану која задовољава отприлике половину потрошње струје на читавом Косову“.
Како Лакићевић додаје за ДW, питање управљања и зараде од тог ресурса није једино: “Додатни проблем је што је хидроелектрана направљена кредитом Светске банке, који је узела и вратила Србија. Компликована ситуација, јер Косово с једне стране полаже право на то зато што се хидроелектрана налази на Косову, а Србија опет полаже право јер је инвестирала и отплатила кредит.“
Председник Србије Александар Вучић тврди да је прича о такозваном енергетском споразуму најобичнија варка јер тај споразум по његовим речима уопште и не постоји. Он тврди да је прави циљ тог маневра “окупација“ севера Косова. Вучић каже и да је приштинским властима нуђено заједничко управљање, што су они одбили.
ВУЧИЋ УПОРЕДИО ПАТРИЈАРХА И СПЦ са Наташом Кандић и шиптарским терористима?! https://t.co/H1j4d8uPBv
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 7, 2018
Ако се осврнемо на Бриселски споразум, енергетика је обухваћена у штурим цртама. У њему се наглашава потреба примењивања законодавства ЕУ, као и оснивање нове електроенергетске компаније за снабдевање потрошача.
Али, као и код свега другог о чему преговарају Београд и Приштина, свака страна на свој начин тумачи тих неколико одредница. Србија сматра да би с обзиром на локацију поменутих ресурса тиме требало да управља будућа Заједница српских општина и да је то у складу са прописима ЕУ. Албанска страна оцењује да је реч о имовини Косова и да би оно требало њоме и да управља.
Компликован енергетски пакет
Теоретски, Србија би могла да воде које пуне језеро Газиводе – пре свега је то река Ибар – једноставно преусмери у неком другом правцу, каже Мијат Лакићевић.
“У том случају би ово језеро остало без воде, а Косово без струје. Али, на тај начин може да се угрози безбедност Срба који би могли бити жртве освете.“
Према његовим речима, косовски Срби раде у електранама, али не виде директну корист јер приход узима електропривреда Косова.
“Зато би сада морало да се нађе неко решење како да се тиме управља јер уколико тиме управља неко кога постави Приштина, то запоставља интересе српске заједнице“, напомиње Лакићевић.
Газиводе нису једина спорна тачка јер се у пакету енергетских проблема налази и комплекс рудника Трепча, који практично не ради док хиљаде радника и даље прима плату. Додатни аргумент за коначно решавање овог проблема је и неплаћање струје на Косову јер потрошачи користе хаотичну ситуацију. Енергетика би трајно, дакле, могла да се реши само у свеобухватном пакету.
Ако се, пак, осврнемо на траљаве и бескомпромисне преговоре Београда и Приштине – где је једини договор да нема договора – јасно је да ће бити тешко постићи коначно решење о енергетици.
“Мислим да ће се тешко доћи до неког трајнијег договора само о енергетици већ да ће се то решити тек уколико дође до неког свеобухватнијег споразума између Косова и Србије“, сматра Лакићевић.
Језеро Газиводе је у сваком случају пример како се било које, наизглед техничко и економско питање, политизује и након тога користи за унутрашњу политику. Ако постоји нешто позитивно у читавој нервози и црвеним лампицама око Газивода, онда је то чињеница да се проблем нашао пред очима јавности и да је, ако ништа друго, скренута пажња на комплексност енергетске ситуације на Косову.
