Baražna paljba režima Aleksandra Vučića po kritičarima pojačava se prethodnih meseci. Jedna škola mišljenja kaže da je to predznak raspada. Ali pre se čini da je u pitanju oprobani recept samo sa jačim sastojcima.

Српска напредна странка је од доласка на власт на разне начине покушавала да нашминка радикалски имиџ и некако га уклопи у напрасно откривено европејство. Али, како време одмиче, та мимикрија се практично распада.

Претећа и вулгарна реторика против свакога ко је процењен као политички противник је била стално присутна, али у протеклих неколико месеци подсећа на златне радикалске дане. Шлагери радикала из деведесетих су се на велика врата вратили на српску политичку сцену, а међу њима су свакако најпознатији они о „страним шпијунима“ и „непријатељима Србије“. Док су првих неколико година мета углавном били опозициони политичари, у последње време су у стране агенте и шпијуне сврстане бројне новинске редакције и невладине организације.

Можда би све то могло да се означи већ виђеним да оптужбе не стижу са највиших места у српској власти. На примитиван речник у страначким саопштењима Напредњака се већ навикло, али да ствари полако одлазе предалеко наговестио је свесприсутни Марко Ђурић, шеф Канцеларије за КиМ, који је говорио о људима који су „део систематског плана агентурних мрежа страних држава у Србији“.

Надовезао се Марко Парезановић из Безбедносно-информативне агенције (БИА) који је на листу субверзивних елемената ставио „појединце из редова опозиционих политичких партија, поједине делове медија и невладиног сектора“.

ОБРАДОВИЋ: Жељко Митровић је најмоћнији човек у земљи, Вучића и Брнабићку држи у шаци https://t.co/PyIMVodYBh

— СРБИН инфо (@srbininfo) October 12, 2018

Председник Србије Александар Вучић је у покушају да умири јавност заправо потврдио изјаву представника БИА рекавши како људи о којима говори БИА „немају никакав утицај у српском друштву“.

Ту су и изјаве појединих представника Срба са Косова, који су опозиционим лидерима запретили „како ће их посетити у њиховим кућама уколико наставе са ометањем државне политике на Косову“; остало је при томе нејасно на коју се политику мисли и шта је тачно прекршај опозиције који заслужује (не)пријатељске кућне посете.

БИА као партијски сервис

Појачана реторика власти за Драгана Поповића, директора Центра за практичну политику, само је појачавање већ познатог понашања. Чињеница да су се у такву врсту квалификација укључиле и тајне службе за Поповића је ипак новост „која говори да је БИА сведена на партијски сервис. Понављање онога што говоре политичари од стране тајне службе, која има велика ресурсе и велика овлашћења, може да буде опасно по читаво друштво.“

У критичкој јавности има школа мишљења која каже да су то знаци декаденције власти, страха од губитка моћи и потенцијалног распада. У том читању власт не дозвољава ни мрву критике јер зна да је свака ситница може угрозити.

Социолог Ђокица Јовановић се са тим не слаже. „Пошто је остварила монопол у скоро свим сферама друштва, власт иде корак даље и покушава да створи монолит. Стога то не видим као знак слабости власти већ, напротив, као знак да смо на путу монолитизације друштва. Зато и толики притисак на већ прилично угажен невладин сектор, јер он поседује неку клицу слободног мишљења. А монолитна власт то не подноси. Свако напрснуће у том монолиту доводи до рушења те власти“, каже Јовановић за ДW.

Мрежа лажних НВО

Посебан феномен у најновијој серији напада на критичаре јесте појава читавог низа фантомских невладиних организација. Реч је о организацијама које по циљевима, али и по имену, веома подсећају на већ етаблиране невладине организације. Користећи се таквим триковима створен је двојнички систем НВО, али и то је већ опробан рецепт.

Баш као што свака опозициона критика у парламенту мора да буде праћена одговором, и свака иоле познатија НВО мора да добије своју сенку. То показује свеж пример прогона који доживљава хуманитарна организација глумца Сергеја Трифуновића, кога је за проневеру новца оптужила мало позната организација чији назив је веома сличан етаблираној НВО Транспарентност Србија.

„Прва сврха тог паралелног сектора је да напада припаднике опозиције и критичке јавности“, каже Драган Поповић у разговору за ДW. „Друга је да их власт користи за ситуације где су им формално-правно потребна нека удружења грађана, рецимо да некога препоручују за чланство у неким телима или да подносе пријаве против других појединаца или организација. А последњи разлог је корупција, јер се тако извлачи новац из државног и локалних буџета и међусобно дели.“

С обзиром да власт у последње време игра само ђоном, можда и не би било изненађење уколико се многе НВО у Србији забране као стране агентуре, а на њихово место дођу већ припремљене богоугодне замене. Сличног су назива – ваљда нико неће приметити разлику.

Драган Поповић се нада да до тога ипак неће доћи, јер „Напредњаци увек играју на две стране, па понекад дају уступке како се партнери са Запада не би наљутили. Проблем је што они ускоро неће имати ни разлога да некога забране јер је деловање истинског НВО сектора већ јако сужено – немате где да пласирате своје ставове, а власт се по важним питањима попут Устава и реформе правосуђа више и не осврће на став цивилног сектора. А ускоро ћемо изменама Закона о слободном приступу информацијама изгубити и то важно људско право и важан инструмент за рад цивилног друштва“, истиче Поповић.

Тиња социјално незадовољство

Многи аналитичари су склони да сваку неурозу власти повежу са фрустрацијама око Косова и неуспехом Александра Вучића да прогура своје визије о решавању тог проблема. Међутим, Ђокица Јовановић заоштрену реторику власти више посматра кроз социјалну призму и тињајуће незадовољство грађана.

„Косово је свакако велики и нерешив проблем, али постоји много дубљи и опаснији проблем, а то је прекаризација рада. Када вам стотине хиљада људи ради за 200 евра, то значи дугорочну акумулацију незадовољства које се неће моћи контролисати. Мислим да власт осећа бујање незадовољства људи који не могу да саставе крај са крајем. Зато се и појачава деловање репресивног апарата“, оцењује Јовановић.

Тешко је, чини се, закључити да ли параноично понашање значи кризу власти – која свим средствима покушава да некако збије редове – или тај систем владања сасвим добро функционише. Колико јуче су, наиме, најновија истраживања јавног мњења показала да владајућа СНС и даље има натполовичну подршку оних који би гласали што би требало да подразумева лагодну позицију.

Утолико није необично што је машинерија власти, заједно са тобоже независним регулаторним телима, ангажована на очувању позиција телевизије Пинк и њиховог права да телевизија емитује насиље, порнографију и линч политичких противника све док, по речима Александра Вучића, „плаћа порез и запошљава велики број радника“.

Тај систем једноставно функционише како мора, скреће пажњу Драган Поповић. „Ако желите да направите систем личне власти, морате да урушите критички потенцијал друштва, институције и спречите слободне изборе. За такав систем је природно да користи појачану реторику, говор мржње и сатанизацију противника. Сад је друго питање како ће то да се заврши, али такви системи личне власти се обично не завршавају добро ни по владара ни по грађане земље.“

                      ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Izvor: dw.com

Objavio: danas.rs

Oznake: Aleksandar Vučić, DW, naprednjaci, SNS