Tokom neustavno uvedenog vanednog stanja usled pandemije korona virusa, građani su na društvenim mrežama prikazivali svoje snimke na kojima se jasno moglo videti da se radi o transportu migranata, ali je javnost ostala uskraćena za objašnjenje bilo čega što se dešavalo pod «zaštitom» policijskog časa.
Оно што је власт ипак признала званично, па и сам Комесаријат за избеглице и миграције, јесте да је број званично регистрованих миграната у Србији одједноном удвостручен и да износи око 10 000 особа. Власти признају да је број нагло порастао током пандемије, зато што су мигранти били присиљени да се из неконтролисаних средина сместе у један од 20 прихватних центара. Зашто је требало да дође до ванредних мера па да мигранти из предграђа и шума буду приморани да се сместе у званична прихватилишта, остаје необјашњено. Претходне године су режимски посланици усвојили сет закона којима се послодавци који запосле мигранте у целости ослобађају од плаћања доприноса за запосленог, а мигрантима је олакшано добијање азила, држављанства и смештаја у Србији.
Грађане који се у великом броју обраћају Дверима са молбом за објашњење и јавно раскринкавање режима, највише брине могућност насељавања миграната и ван регуларних прихватних центара, с обзиром да надлежни пропагирају стамбено збрињавање миграната и расељавање из прихватних центара. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је донело «Правилник о помоћи за лица која траже, односно којима је одобрен азил». У току је реализација међународног пројекта за збрињавање миграната «МАДАД 2», који подразумева страну помоћ у износу од 16 милиона евра. Један од новијих пројеката Министарства је и «Подршка ЕУ у управљању миграцијама у Србији — Унапређење смештајних капацитета, социјалне заштите и приступа образовању». Отуда страх недовољно информисаних грађана Србије шта могу да очекују у вези са насељавањем миграната у местима у којима се налазе прихватни центри, али и нових локација у којима су празни објекти попут напупштених касарни којих има од Ниша, преко многих мањих места попут Алексинца или Србобрана, који је подједнако удаљен од западне и источне границе, до Сомбора и Шида у којима је забележен веома алармантан број ексцеса и узнемиравања домаћег становништва од стране миграната. Током ванредног стања чак и режимски медији нису могли да прећуте да су припадници војске били приморани да пуцају из ватреног оружја како би се сачувао ред и мир у прихватним центрима у Обреновцу и Панчеву.
Двери ове чињенице наводе као још један разлог бојкота избора.