Pročitaj mi članak
Нацрт Закона о слободи вероисповести, који је урадило Министарство за људска и мањинска права Владе Црне не користи термин „Српска православна црква“, ни синтагму „Православна црква“, па чак ни реч „Црква“, Насупрот томе, творци овог нацрта, реч „Црква“ доследно замењују политички коректним изразом „верска заједница“.
Колики значај запад и Европска унија дају нацрту Закона о слободи вероисповести, који је урадило Министарство за људска и мањинска права Владе Црне Горе, говори долазак делегације Венецијанске комисије и Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР). Та делегација је јуче, 16. новембра дошла у Подгорицу.
Колико овај нацрт Закона има дискриминаторан приступ и колико је деградирајући говори и чињеница бежања од назива Српска православна црква, па чак и од синтагме „Православна црква“, па чак и сам реч „црква“, која је у европској хришћанској цивилизацији од памтивека била и остала савршен израз самоосећања и самоодређења хришћанске заједнице, у овом нацрту закона, потпуно је маргинализована. Насупрот томе, творци овог нацрта, реч „црква“ доследно замењују политички коректним мртвим сурогатом, какав је „верска заједница“. Код Орвела, у роману „1984.“ најмоћније оружје тоталитарне државе јесте нови, измењени језик и речник који се намеће заглупљеном човечанству, до у ситнице му диктирајући како ће да мисли, осећа и понаша се као њен беспоговорни роб.
Двери указују на ненадлежност оваквог закона, симулирање јавне расправе, необјављивање извештаја са јавне расправе, тајност документа у јавној расправи, одсуство стрпљења за дијалог од стране министарства, исхитреност, лошу организацију, а по свој прилици, изгледа да се овде некоме и опасно жури!
Двери сматрају да нацрт закона и јавна расправа о њему јесте класичан пример како један акт не треба да изгледа и како се не припрема закон, али и указују на то да Српска Православна Црква константно позива на дијалог и изградњу поверења као једини пут за решавање свих проблема.
Јасно је да се овде ради о државном насиљу над Српском православном црквом, као последњем бастиону српског народа у Црној Гори.
Непоштовање које се испољава на крајње увредљив начин према онима, чија права утврђује Влада Црне Горе ,овим документом сведочи о својој намери и спремности да кључна верска питања закине, па и сасвим одузме, а да се током формулисања законских решења из овог нацрта уопште није консултовала са представницима Цркве и осталих верских заједница.
Данашње епархије у Црној Гори законите су наследнице старих пресветосавских и светосавских православних епископија и сва њихова историја легитимише их као делове аутокефалне СПЦ.
Посебну улогу и одговорност коју има митрополит црногорско-приморски огледа се, у његовој наследној титули егзарха или чувара пећког трона патријараха српских, коју и данас носи архиепископије.
Двери упозоравају да се овим накарадним предлогом одузимања епархија СПЦ, (Митрополије Црногорско-приморске), планира да се сви храмови и древни манастири саграђени пре 1918. године, у некој другој фази пренесу у власништво узурпаторске дружине, „православне цркве“ изопштеног распопа Мираша Дедеића, лажне цркве тзв. ЦПЦ – Црногорски путујући циркус.
Двери указују да овако срочен нацрт битно угрожава позиције исламске заједнице у Црној Гори, као и Римокатоличке цркве у Црној Гори, чији је однос дефинисан међународним уговором Владе Црне Горе и Ватикана. Католичка црква није стекла правно субјективитет никаквим уговором, него држава тај субјективитет признаје у темељном уговору у складу са начелима својег Устава и канонским правом.
Ако Влада Црне Горе настави овим путем, онда ће и она постати гонитељ Цркве, баш како је и казао митрополит Амфилохије – Сви гонитељи Цркве у историји су отишли у неповрат, трагови им смрде нечовјештвом, богомржњом и човјекомржњом, а они који су остали вјерни до смрти Христу, који су претрпјели, они су остали записани у књигу вјечног живота и они су живи свједоци живог Бога.
Својим наопаким решењима овај нацрт циља на разорење предањског духовног и националног српског бића Црне Горе, на коначно истребљење светосавског и светопетровићког православаља, на затирање и уништење православног црквеног устројства и истинског живота у правој вери Христовој у Црној Гори.
Борко Пушкић – члан Председништва Српског покрета ДВЕРИ и координатор Савета за сарадњу са Србима у окружењу
Извор: Двери, Србин.инфо
