Владајући режим у изменама постојећег Закона о ГМО, које би дозволиле увоз и промет ГМО на територији Србије, може спречити само организовани притисак јавности и страх од губљења рејтинга пред ванредне парламентарне изборе.

 

Из недавне епизоде протеста против ГМО испред Скупштине града Чачка и учешћа у јавној расправи на седници Одбора за пољопривреду Скупштине Србије, дефинитивно сам схватио следеће: овај режим разуме само када му се обратимо протестима и када се уплаши од пада изборног рејтинга. 

Наиме, после годину дана кампање Покрета Двери и других анти-ГМО партнерских организација, упркос медијском мраку у Србији, већина грађана Србије подржава наш став да ГМО НЕ СМЕ ПРОЋИ! Та тема је ипак избила на површину интересовања јавности и тешко ју је сада искључити и заобићи. Чињеница је да је владајући режим током читаве године тражио погодан моменат да пристане на још један услов из Брисела и промени постојећи Закон о ГМО, либерализујући српско тржиште за увоз и промет семена и хране који садрже ГМО. У томе их је спречио огроман отпор у јавности и страх да ће им пасти рејтинг пред наступајуће ванредне изборе који су целе године висили у ваздуху.

Министар у функцији медијског седатива

 

Из наступа министра пољопривреде Драгана Гламочића на заседању Одбора за пољопривреду Скупштине Србије у Чачку, на коме сам присуствовао и добио прилику да се обратим у име Двери као организатора протеста против ГМО, видело се да владајући режим страхује од оптужби да је део мултинационалног ГМО-лобија. Свима њима је непријатно када се о томе поведе реч и очито је да су постали осетљиви на такве притиске јавности и опозиције оличене у Покрету Двери. И сам долазак у Чачак им је био обележен протестом испред зграде Скупштине града, чиме им је јасно стављено до знања шта грађани мисле о најавама измене постојећег Закона о ГМО.

Велика тензија која се подигла у друштву на ову тему вероватни је разлог зашто је министар чим је дошао у Чачак изашао пред медије и обећао да нови закон неће дозволити узгајање ГМО биљака нити промет ГМО производа у Србији. То је свакако изговорено у циљу умиривања јавности јер се на овој теми направио велики опозициони потенцијал који би могао да експлодира у много ширу борбу против актуелне Владе Србије. Зато је министар пољопривреде добио хитан задатак да после низа контроверзних изјава које су мирисале на лобирање за ГМО, сада делује умирујуће и обећа да грађани немају разлога за узнемиравање по овој теми јер ГМо неће бити дозвољени у Србији. Министар се у свом излагању посебно осврнуо на лош досадашњи рад инспекцијских служби и судова који би требало да пошаљу на робију све оне који су до сада противзаконито увозили и сејали ГМО-биљке у Србији, обећавши да ће знатно бити појачан испекцијски рад по овом питању.

Али, једно су декларативне изјаве за медије и умиривање опозиционе јавности, а друго су стварне намере новог нацрта Закона о ГМО. Пре свега, Министар је јавно признао да је промена Закона услов за улазак Србије у Светску трговинску организацију, што је опет услов за улазак у ЕУ. Министру је одмах одговорено, и то очито морамо више пута поновити, да запад није једина страна света, да у Србији постоје политичке снаге које се залажу за прекид процеса придруживања ЕУ и да свакако никакви даљи услови из Брисела не могу бити прихватљиви.

Затварамо велика врата, али уводимо ГМО на мала

 

Први велики проблем у дијалогу са Министром представљала је његова тврдња да Србија годинама уназад све више увози милионе тона меса које потиче од животиња које су храњене са храном која садржи ГМО, а да са друге стране стално пада производња и извоз домаћег меса. Посебно је проблематично што је Министар у једном тренутку устврдио да није могуће забранити увоз оваквог меса нити натерати увознике да ставе декларацију да је у питању месо које потиче од животиња које су храњене са ГМО. Уместо тога Министар предлаже да домаћи произвођачи меса обележе своје производе декларацијом која ће нагласити да домаће месо потиче од животиња које нису храњене сточном храном са ГМО. На овај начин се опет протежира увознички лоби који нема никакве обавезе, а нови намети се стављају на домаће произвођаче да морају да лиценцирају и декларишу своје производе. Без обзира што им је то реално на корист да истакну, домаћи прозвођачи се опет доводе у неравноправан положај у односу на увознике и стране компаније у Србији. Да не говоримо што овако ГМО улази на мала врата у Србију и што неће бити само месо него и ко зна шта све још за шта у овом тренутку такође не знамо да се већ налази у продаји.

Други велики проблем је што је Министар оставио могућност да се дозволи увоз сојине ГМО сачме, под образложењем да наши сточари не могу да издрже тржишну утакмицу јер им је месо скупље од страних пољопривредника који своју стоку хране са јефтинијом сточном храном која садржи сојину сачму са ГМО. Овде се ваљда желело рећи да ће и овако уништени домаћи сточни фонд пропасти још више и изгубити сваку тржишну шансу ако не буде помогнут увозом јефтиније сточне хране, за коју – по логици Министра – није битно што је у питању ГМО. А где су, г. Министре, царинске и ванцаринске заштитне мере за домаћу производњу? Где су разне стимулације и субвенције из државног буџета за домаће сточаре? Има толико начина да се помогне домаћој пољопривреди, а Ви уместо свих њих бирате баш слободни увоз једне ГМО биљке? Ко нас после тога може убедити да читава Влада Србије није део уједињених монопола, чији је један од највећих делова управо увознички лоби? Тек тада ће наше сточарство доживети потпуни крах на тржишту, а довешћемо у питање и производњу здраве хране, као један од највећих привредних потенцијала Србије – као земље без ГМО.

Коначни обрачун

 

Били бисмо заиста наивни ако бисмо поверовали Влади Србије. То је, уосталом, јасно речено Министру. После више од 20 година политичких лажи и превара не верујемо више никоме од њих. Посебно смо опрезни да Влада не искористи зимски и празнични период за доношење ових законских измена како би тиме смањила отпор јавности. На свима нама који се противимо било каквом уласку ГМО у ланац исхране у Србији је да појачамо протесте, медијски и сваки други јавни притисак на власт по овом питању, јер страх од пада изборног рејтинга може бити можда једини разлог који би их зауставио пред уценама из Брисела.

Ако и то не буде довољно, онда морамо масовно изаћи испред Скупштине Србије и директно се обрачунати са свима који мисле да угрозе прехрамбену и здравствену безбедност Србије и униште преостале потенцијале српске привреде и пољопривреде. Ако тада будемо прећутали намере власти, касније нећемо моћи да зауставимо пропаст. Или неко можда мисли да ово није важно и да нема везе што ГМО осваја Србију?

(Двери)

Ознаке: ГМО, министарство пољопривреде, Србија, Српски покрет Двери