Поводом неуспешних покушаја повезивања Двери са насиљем и екстремизмом, поручујемо: право насиље је апсолутизам једног човека над владавином права и слободом медија.

Српски покрет Двери сигурно нема интереса да расправља о емоцијама. Нама је реч мржња страна. Ми не мрзимо никога, али смо оштри критичари многих лоших потеза оних који урушавају српске институције и девастирају српску економију. И ”љубљену” Ангелу Меркел критикује опозиција, па нико не мисли да је то мржња.

Ипак треба да се зна, истине ради и историје ради, шта је насиље владајућег режима:

насиље је апсолутизам једног човека над владавином права и слободом медија
насиље је прекршити предизборна обећања и са позиције власти спроводити све супротно
насиље је за четири године не изаћи ни на један тв дуел ни на једној ТВ са националном фреквенцијом са представницима оних који другачије мисле од њих
насиље је противуставно смањити плате и пензије
насиље је даље бепоговорно слушати ММФ и Светску банку и од Народне банке Србије правити мењачницу
насиље је да једино Србија у региону није нашла решење за 22 000 грађана задужених у швајцарским францима

насиље је над српском привредом давати повластице странцима и 10.000 евра по запосленом, а домаће привреднике гушити на сваком кораку
насиље је стимулисати странце са 300 000 евра, а субвенције у пољопривреди, које иначе недопустиво касне, смањити за 2/3.
насиље и даље спровођење велеиздаје Косова и Метохије је дати кворум да ратни зликовац Хашим Тачи – ”Змија” буде председник тзв.Косова
насиље је и бесрамно је ангажовати још већег зликовца од ”Змије”, Тонија Блера за саветника Владе Републике Србије

Овом насилничком режиму се ближи крај, јер грађани Србије више не могу и неће да трпе терор владајуће неолибералне елите над читавим народом.

Како су Двери и ДСС једина алтернатива и садашњем режиму СНС-а и лажној опозицији ДС-а, очекивали смо и очекујемо даљи наставак прљаве кампање, како би се пошто-пото одржао антинародни и антицивилизацијски пут Србије у евро-атлантске интеграције и економски колонијални статус, дискредитацијом истинске алтернативе .

Ових дана сведоци смо неуспелих покушаја медијског спиновања, из више праваца, у којима се Српски покрет Двери и водећи људи организације стављају у контекст, где се на известан начин, покушава наметнути теза да Двери имају везе са „насиљем“ и са „мржњом“.

Хронологија најновијег медијског етикетирања Двери

Најпре је председик ИО СПС-а Дијана Вукомановић, у интервјуу Данас-у 23. јануара, као пробни балон, пустила у оптицај термин „црна коалиција“ и навела префикс ултра који се односи на Двери. На то јој је Марија Јањушевић, члан председништва Двери и координатор женске снаге Двери одговорила текстом „Зашто кажеш „ултра“, а мислиш на политички пораз?“ који би ваљало да поново прочитају.

Затим су се мало примирили, али видећи да снага Двери нараста и да се заједничким наступом са ДСС-ом приближавамо двоцифреном проценту подршке Патриотском блоку, приступило се плану Б.

Двоугао са Сашом Радуловићем

У 365. емисији „Двоугао“ ничим изазван Саша Радуловић (иначе није се декларисао да ли је за или против уласка Србије у НАТО), на претпоследње питање новинара „Шта замерате Вашем саговорнику?“, дословце рекао о Бошку Обрадовићу: „Mислим да нема довољног отклона од насиља“ , а потим и: „Да јавно поручи да насиље није прихватљиво ни у каквом облику, ни са каквим циљем, да је то нешто што треба да нестане са политичке сцене у Србији“ (извор YouTube). Радуловић се могао лако информисати да за 17 година постојања Двери, нигде нема мрље у политичкој биографији наше организације, али ето Саша је некако морао да повеже нешто што је немогуће повезивати – Двери и реч насиље.

Интервју у Кикинди

Следећи нама занимљив случај долази из Кикинде, где је 26. фебруара 2016. у интервјуу „Кикиндским“ са председником одбора ДСС-а Милорадом Радојчићем, новинар Жељко Бодрожић поставио следеће питање свом саговорнику: „Нисте ли пактом са Дверима, по многима неспорно екстремистичким покретом, превише отишли у десно?“.

Наше питање је, по којим многима, и ко је то утврдио да Двери имају везе са екстремизмом? Доказ не постоји, јер нема екстремизма.

Деспотски екстреман је СНС, јер не исказује спремност на ТВ дуеле ни на локалу, ни у великим медијима. Колико пута је Бошко Обрадовић предлагао ТВ дуел са представницима власти и опозиције, као основну демократску тековину да се сучеле различита мишљења? У време Милошевића, који се није прославио медијским слободама, ипак је било дуела и медија на којима си могао да чујеш различито мишљење од владајућег.

Пинкформер Студија Б

Следећи синхронизовани удар уследио је из ”тешке артиљерије” владајућег режима – са Пинка, Студија Б и из Информера: Прво је Бошко Обрадовић приказан као насилник на седници ГС Чачка, а потом ”насилне” Двери из уста не вади ”велики русофил”, ”побожни” уредник ”Информера” Вучићевић, по принципу ”напад је најбоља одбрана”. А брани неодбрањиво: Скупштинску верификацију споразума са НАТО-ом од стране свих присутних посланика, сем једног!

Танјуг – Кикинда

И тако стижемо и до 27. фебруара 2016. где смо били затечени вешћу коју смо прочитали на сајту Танјуга чији ћемо део овде навести: „Општински одбор Српске напредне странке у Кикинди најоштрије jе данас осудио исписивање графита „Смрт Вучићу“, уз оцену да jе очигледно кулминирала мржња коју према Александру Вучићу у својим иступима износе сви лидери странака „новог ДOС-а“ од Демократске странке до ДСС-а и Двери, као и њихови представници у Кикинди.“ (извор Танјуг)

Слику споменутог графита видели смо у Информеру. Да не буде забуне, Српски покрет Двери најоштрије осуђује чин исписивања графита мржње уперених против било кога па и против онога који према Дверима спроводи насиље. Сматрамо да починиоци морају бити пронађени и најоштрије санкционисани, јер је тако нешто недопустивоу демократском и цивилизованом друштву.

Марко Ђурић

”Повратак у прошлост који би завио Србију у црно” у изјави Марко Ђурића од 28. фебруара 2016. уперену против Двери и ДСС-а, је права формулација за оно што су он и његове колеге на власти урадили: дали зелено светло да Хашим Тачи постане председник тзв. Косова кворумом обезбеђеног присуством посланика Српске листе. Да ли треба да подсећамо јавност ко је Хашим Тачи звани Змија?

Постоји латинска пословица која се учи на првој години права и гласи: CUI BONO, то јест „У чију корист?“.

 

Извор: Инфо-служба Српског покрета Двери

Oznake: medijska hajka, srpski mediji, Srpski pokret Dveri