(Двери српске)

За Србију би било најбоље да пође путем Исланда и Чешке – одустати од ЕУ, а политичаре извести пред лице правде.

Србија, предвођена слепим вођама, попут оног из приповетке Радоја Домановића, напредно хрли у социјално-економску провалију. Почињу самоспаљивања очајних људи који не могу да врате банкарске кредите и којима прети одузимање имовине због неплаћених рачуна за комуналне услуге. Распад државног буџета, бахатост државних функционера, нови талас страначког запошљавања, завршна распродаја преосталог привредног и природног богатства, хрљење у ЕУ по сваку националну цену – слика су данашње Србије. За то време, у истој оној Европи на коју се наши врли нови еврофанатици редовно позивају, дешавају се врло интересантне ствари које нас инспиришу да их применимо и у Србији:

– Бугари су због поскупљења струје изашли на уличне демонстрације и за седам дана оборили Владу и изазвали ванредне изборе
– Чешка полиција је упала на седницу Владе и похапсила више високих државних службеника, а премијер је због корупционашког скандала поднео оставку
– Исланд је прекинуо процес придруживања ЕУ и определио се за самосталност и појединачну сарадњу са свим европским државама
– Читава Француска се подигла на ноге у заштиту породичног система вредности и против озакоњивања хомосексуалних бракова
– Ту су и штрајкови и протести у Грчкој, Словенији, као и други европски примери за углед.

Из свега наведеног јасно је шта нам је чинити: најпре морамо срушити Владу Србије, изазвати ванредне републичке изборе, направити Владу националног јединства и спаса, потом прекинути преговоре са ЕУ и уцене из ММФ-а, и кренути да водимо самосталну спољну и унутрашњу политику која би се руководила искључиво националним и државним интересима, а не интересима банака, тајкуна и страних амбасада у Србији. Постоји више начина како се до овога може доћи: један је да Српска Полиција упадне у Владу Србије и похапси све криминалне елементе, а други је да народ изађе на демонстрације и сруши власт. Једно је сигурно: од чекања, ћутања, кукања и склањања немамо ништа.

Oznake: Island, primer, Srpski pokret Dveri, češka